Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 85

и због тога се враћало на оно старо објашњење: да Фрању Фердинанда није погодила. вешта рука, неко судбина, онај- неминовни закон историских плаћања за зла дела његових предака. Од Рудолфа. 1 Хапсбурга, па до Фрање Јосифа, цара Двојне Монархије, почињено је толико недела, да је један потомак требао да плати за њих. МИ отуда. је било уверење да је Фр. Фердинанд платио за све. Штад„лер, надбискуп сарајевски, казао је сутра-дан по атентату: „Овај злочин је последица историскога развоја, пре а после морао се догодити. Да је Фр. "Фердинанд имао крила, не би могао измаћи:“

(Са правом или не, али тек се за цео овај догађај везују неколике појаве и факта, који појачавају народно уверење да је све тако морало бити.

У очи Видов-дана, Фрања Јосиф: је доживео један страшан дан. У Фишаменду, у близини Беча, „летели су самолети, пред многобројним гледаоцима; и том приликом су два-три самолета пала из ваздуха и побила педесет лица. Цар је био као укочен и својој околини је рекао: — „Ово неће бити добро!“

Исповедник Фрање Фердинанда је писао после атентата да је Фрања Фердинанд често говорио:

— Царска круна, то је трнов венац... За мене је сливено зрно које ће ме погодити. :

Пред полазак у Сарајево, тврдила је његова околина, надвојвода је осећао неки неодређени страх, и био би, изгледа, задовољан да се. могао некако одгодити тај пут; покушавао је да одврати своју жену да са њим иде. Растанак са децом му није никад тежи био него пред овај пут у Сарајево. Поле растанка у Белведеру остао. је дубоко: и толико занесен у. молитву да је био за воз врло много задоцнио; на јужној станици његови људи већ су мислили да неће ни путовати у Сарајево.

Мађарски епископ из Великога Варадина Јозеф Лани, раније васпитач аустро-угарског престо„лонаследника, прича да је, уочи убиства надвојводе хХРердинанда и његове жене у Сарајеву, имао овај сан. „Седи он као у својој кући у Пешти: и прима