Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 87.

хиљаде преобучених агената. Кад је путовао његов наследник у јуну месецу 1914., у Сарајеву није било ни 190 полициских чиновника за његову сигурност,

„Управне власти, пише Билински у Сарајево, . нису биле на висини својега позива, и сам тај факат био је довољан да спречи ерцхерцога да путује. Земаљски поглавар знао је из сигурног извора да су цео план и пут били искључиво дело војничко, углављено између ерцхерцога и њега...“ Па, иако је ово путовање било војничког карактера, дужност је цивилних власти била да се старају, и противу воље онога кога штите, да га заштите. Ова нехатност власти полициских је заиста необјашњива. И кад се узме у обзир да после овога догађаја није ни једнога од одговорних у Бечу иу Сарајеву ни глава

заболела — остао је на своме месту министар за Босну и Херцеговину, остао је фцм. Потиорек и његов штаб, остала сарајевска полиција, — онда није

чудо што се почела дизати оптужба противу власти да су намерно овако пустиле Фрању Фердинанда у Сарајево. Кад су у Двор, Билинском, Потиореку, долазиле опомене и претње пред Видов-дан да ће Фрања Фердинанд бити убијен, кад је земаљски поглавар за Босну и Херцеговину Потиорек остао на своме месту као неопходно потребан, онда доиста није чудо да се у глави непријатеља грофа Тисе и Мађара јавила сумња да је Тиса највише крив за смрт Фрање Фердинанда. Царев верни слуга Маргути о томе каже: „У интересу династије, јавнога мнења у Монархији, па и у самој Европи, требало је променити босанску управу... Кнез Монтенуово, први царев доглавник, био је мишљења да је требало фицм. Потиорека, пред чијим је очима погинуо царски пар, одмах сменити, ако не милом а очо силом, кад већ сам Потиорек не даје оставку. Кад сам то поменуо шефу цареве канцеларије Болфрасу, овај ме је пресекао речима: „Потиорек је неопходан за Сарајево, и мора тамо остати.“ Доиста, тешко је објаснити „како је овај човек могао пустити, после првога атентата бомбом, — коју је бацио Чабрино-