Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

88 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

вић на кола, — Фрању Фердинанда да се шета по " сарајевским улицама, где су га чекала још четири атентатора“. Е 21 Па ипак, има једно објашњење. Није крив нико, нити је ико од одговорних чинилаца могао“ имати тај луди план да' пошље "на кланицу Фрању Фердинанда у Босну. Крив је био цео систем Аустрије. Кривица је до старога режима, дотрајалога режима који је имао само спољње ознаке добро уређене, дисциплиноване, организоване управе, а у ствари био труо, несавремен и аљкав до крајњих граница.

ОД АТЕНТАТА ДО УЛТИМАТУМА. 1. Уништити Србију.

Пред сам сарајевски атентат, бечка влада“ је била спремила за Немачку један мемоар. У томе мемоару био је читав план о Балкану и о уништењу Србије. О томе ће бити доцније речи. После атентата овај мемоар је допуњен. Просто је дописано овако на крају:

„Горњи мемоар је био готов кад је наступио онај страшни догађај у Сарајеву. Још се не може оценити важност овога ужаснога убиства: У свакоме случају, оно је дало необориви доказ да се између Монархије'и Србије мора уклонити непријатељство, као и опасност и јачина напора великосрпске пропаганде која не преза ни од чега.. Под таквим околностима намеће се за Монархију дужност да енергичном руком раскине мрежу којом је хтео њен непријатељ да је угуши...“

Тога дана кад је овај додатак унесен у мемоар, у главама одговорних чинилаца у Бечу је било решено да се ратује са Србијом.

— Сад или никад, била је у Главном Генералштабу реч која се поверљиво дошаптавала и ширила. То исто се морало чути и у бечкоме Министарству Иностраних Дела, иако се ничим није