Šumadinka

150

вамо онамо по воздушнои влаги. тражећи гдигодђ какву калгогу, кого прашина iouiTt ние засулз. XnTpie и смотрен1е гледа мазга угасити свого жеђБ. Има т. е. некаква округла а бодлвикава билвка, коа исподђ лгоске има некакавЂ водлвикавми сокв. Па мазга, пошто сво1омт> преднвомв ногомв тои билћки бодлвике омлати, пажлБиво примакне кђ нбои губицу свого, те тако се н Е ногђ лађаногЂ сока Hanie. Али ни после нке сунчане припеке, кадЂ настане ладовина дуге ноћи, опетЂ се конли и друга животинн немогу умирити. Има т. е. снасетЂ слепм мишева , кои нападаго на кукавну животинго, па ioft сиоаго крвв; и гди се залепе, жива се рана отвори, на кого се после москитосђ и читава гомила бодлвивм коекаквм црвића скупи. Тако тамо животина свои аданЂ животђ проводи , кадЂ се на землви одђ жестоке врућине воде засуше. А кадЂ настане кишовито време, па текЂ што се површина одђ землћ мало ороси, а оно у еданпутЂ изђиска по читавои пустинви прекрасна трава. Онда светлошћу надраженЂ мимоза цветЂ pa3Bia свое листиће као и млого друго цвеће, па подобно готренвои песми птичица, лгобко поздравла рађанћ сунца. Конви и стока, све то онда у наивећои приатности живота свогђ весело излази на пашу. Онда се и страшна змји и ужаснвти крокодилЂ изђ мртвогЂ сна подиже; а у густои и вмсокои трави скривенЂ лежи дивно шаренкастми агуарЂ , кои као оно мачка кадЂ на миша вреба, мимопролазећу животинго своимђ лакимЂ скокомђ застрашуе. Вода као свака рћка на све стране се разл!е тако, да текЂ у еданиутЂ нека частБ пустин!. изгледа као какво море, кое неможешЂ прегледати. Онда животинн , кол е готово читавЂ векЂ на прашлвивои а безводнои землви провела и одђ жеђи скапавала, v еданпЈ-тЂ поврви на водз 7 , па као оно водене животинЕ чопорима заплива, тражећи себи олакшице и траве за пашу. Но онда се млога животинн и дави, а млогу опетЂ крокодилЂ зубчастимЂ своимђ репомЂ размрска, па е после прогута; а што остане живо, то се после са тешкомЂ мукомЂ пенћ на брда, куда вода недопире, те тако се спасава. Према гогу окружава пустинго нека страовита дивлнчностб. Шуме, коима има преко иладу година, запремаго савЂ просторЂ између Оринока и Амазана рћке. Велике а морасте плоче одђ гранита сђ ужаваго корито пенушеће се рћке. Горе и брда разлежу се одђ силне рике лгуара и цике и дреке опаки маимуна кадЂ на кишу слуте. Гди р-ћка мало изиђе изђ свогђ корита наполћ, тамо по калгогама леже опружени крокодили ca отвореиимђ челгостима и непомичући се сђ места, а кадшто ce на нби спусти и по читаво ато птица, па опетЂ се непомичу сђ места. Царска smih замота око каквогЂ дрвета репЂ. па вреба на обали сигуранЂ свои плћнЂ. Хитро опруживши се, зграби она млада бика или и другу какву слаб!го животинго, па гута свои добитЂ, ако и силомђ. Па у тако нкои и дивлбои природи живи и данасЂ некш родЂ лгодЈи, кои различно разговараго. Неки су пастири, па никако незнаго радити зелмго него се ране мравима и гумомЂ и землБОМЂ. То е правми изродЂ одђ лгодји, као што су и сами Отомаци и Арури. Осимђ о-

вм налази се шшђ еданЂ, али млого питомји видђ населћника, кои е разумнш и у нравима млого блажж одђ предпоменутБЈ. Ти други. кои се само воћемЂ ране, есу Маквивитари и Макоси. ГрднБш просторЂ између Касиквара и Абатокса обмтава само таиирЂ и дружелгобивБЈи маимунЂ, а о човеку ни спомена нема. Но по стћнама изрезани художествени коекакви ликови знакЂ су да е и та пустина морала некада бмти сместиште вмшемЂ степену човеческогЂ изображена. Као uito се тигри и крокодили у пустинБи сђ конбма и говедама боре, тако и на горскои обали, у дивлбои 1 ванни, видимо увекЂ наоружана човека а противт> никогђ другогЂ него опетЂ противЂ човека. Гомила ти дивлака негрози се сладко пити крвБ своме непрјателго а опеТЂ човеку. Други опетЂ и ненаоружани налећу голимђ рукама еданЂ на другога, па се отровнимЂ ноктима давеА да шмђ се, кадЂ беже, по стопама неуђе у трагЂ, то они, особито ако ш мало има, чимђ дођу на какву песковигу землго, одма сваку стопу у песку рукама запрећу, те тако јимђ се незна трагЂ. ЗЕМЛБОТРЕСЂ У ЛИЗАБОНУ. (краи.) Одђ свм страна зачу се иукЂ и запевка. Лгоди беже улицама и дижу руке кђ небу и моле у Бога cnaceHia. Гледаго само друма докопати се, па полакЂ голи трче преко развалина. Старци и жене и деца и болестници и сви, кои немогу бегати, замотаваго главе у постелћ да i8 као зло мимоиђе. На гдикога се стропошта каква развалина, исподђ кое му стои умрети, ако не одђ терета. а оно за цело одђ глади; а гдикога таква развалина дабогме и сасвимЂ раздруска. Конби и говеда поиспрекидаго ужа, за коа су везана, па нагну заедно са своимђ газдама кудкое бегати, али узалудЂ. Гомилама нби буду у беганго поуб^ани каменћмЂ и циглама. кое се распада.чу одђ кућа. Млоги полеге путЂ дворца на место, гди стое лађе, да кого лађу дограбе, али се брже болћ опстђ врате. Рћка Теџо т. е у еданпутЂ ако нарасти, и то едно 20—30 стопа вмше него обично, те све лађе избаци на сувоКуда се годђ човек-Б обазре, свуда етра божш ! Вмше вароши дигну се читави стубови одђ тешке прашине, кого вшрЂ натериваше по улицама , кое една за другомЂ пропадаху. И само сунце, кажу, окрене одђ землћ свое лице, те човекЂ немогаше видити ни прста предЂ очима. То зада шшђ већји стра и ужасЂ, те са cbbi страна стане светЂ вика и аукЂ да се у човеку срце заплаче Али е, кажу, свако зло за врсмена , па тако и то. Мало по мало па и сасвимЂ нестане све те стра оте. Завлада тишина а облаци одђ прашине разиђу се. Кои преживе ону стра оту, а они зађу тражити кога јошђ незнаго гди е и како е. СадЂ текЂ стане светЂ вриска и аукЂ и лелекЂ. Овде прјателБ грли верна а мртва принтела свога, а тамо опетЂ маика шири рукеи 6ie се у срце за изгублћнимЂ единцемЂ, а мало далћ опетЂ отацЂ лгоби неачку дечицу свого у ледена уста! Гдикои шшђ вичу „помагаи" исподђ тешкога качвогЂ камена и