Šumadinka

223

врућина т. е. у средљ лћта (у К)л1го и Августу), притомЂ данго и то 2—3 сата по подне , редко ноћу, и наивише у умћренимг. понсима землК Зрно туче има тврду npoзрачну кору, и тимђ се разликуе одђ бабинм нрада или циганчића, кои су спола као и изнутра меки, и кои у пролћћо и есенв изђ смрзлогљ у воздуху игпарен1а постак). ГрадЂ чини лгодима велике шгете, но срећа iomi>, те непада у ономђ пространству као киша и снћгЂ, него поедини облаци туче сђ ускомЂ границомЂ испразне се уздужЂ и потуку тако само оне предћле, што подђ облакћ дођу. Неке су године жешће, а и предћли неки пате свакадЂ више одђ туче но други, нарочито су то долине између планина, у коима се лћти воздухЂ ужеже. Зато пада ређе градЂ на мору и на великимЂ равницама. Лго ^и cv се трудили, да измисле справе, коима бм пола свол одђ туче сачувати могли, као што су магнетЂ за обрану кућа одђ грома пронашли . но нису у томђ успћти могли. По ^зображенимЂ землнма устроена су друштва одђ туче осигуравагоћа . ков штету тучомЂ причинћну оштећеномЂ надокнађаваго. Та су друштва овако уређева. Сви или млоги господари земалв упишу се у друштво и пиаћаго годишнћ на свои усћвЂ опредћлћну суму у заедничку касу, којомђ одборЂ еданЂ рукуе. Што кои усћвЂ више одђ туче пати, то се више на нћга у касу платити мора, н. п. наивише на лозу, ланЂ , репице, дуванЂ, пасулв , манћ на жито , наиманћ на ливаде. КадЂ коме одђ друштва градЂ усћве потуче, онда mv одборЂ онолико изђ касе накнади , колико е оштећенЂ И тако свакји помало плаћа. а никадЂ нештетуе.

ПОДГРЂВЦИ. Велико звоно у Прагу тежи 26.000, у Бечу 35.000. у Москви 43.000 а у Пекингу (у Кини) 120.000 Фунтш. У изгублћнои битки кодђ Беча 5. Септ. 1683. падне Турака 25.000 л. и ови оставе као плћнЂ Нћмцима 15.000 шатора, преко 20.000 бивола, волова, камила и мазга, 10 000 оваца и 100.000 мћрова жнта. Год. 1679. бмла е тако жестока куга у Бечу , да е одђ Ннуара до Ноемвра 122.849 лгодш одђ ове страшне болести помрло. За неколико секунда погинуло е у Малои Asin и Сирш год. 49 после Христа преко 200.000 лгодш одђ землБотреса. ХумболдЂ, оваи славнми путникђ и испв1тателБ природе, рачуна брои у пустарама БуеносЂ-Аиреса (ГОжнои Америки) живећи дивлби конн на 3 милЈона , а дивлби говеда на 12 мил. Американске говеђе коже, што се и кодђ насЂ у трговини продаго. долазе одђ истбј дивлби говеда изђ БуеносЂ-Аиреса. Месо одђ уловлћногЂ говечета обично се баца, ерЂ е на пјлци тако евтино, да се неисплаћуго трошкови комаданн. солћин , слаганн у бурадБ и подвоза. Месо е иначе добро, ерЂ се говеда у плоднимђ равницама гожно-американскимЂ (пампасЂ) врло вко угое. У Аустрји има 27 мил. оваца , одђ који се 68 мил Фунт1и вуве за израђиванћ наиФин1и а и каигрубш матеpia производи.

Д 0 М А ћ I Н ТЕАТОРЂ. Господинг, Добро, те еданпутЂ дође; врло ми е зло па самв те звао, да ми пустишЂ крвБ. Берберинг. На служби, како заповћдате. Молимђ, сћдите; вм знате, шта се за пуштанћ крви плаћа ; опростите, ако смћмЂ молити. Господинг. Па добро, платићу ти ; што ми садЂ то напоминћшЂ; кака†e то безобразлукЂ ? Берберинг. Молимђ , нека башЂ стои, кадЂ заповћдате. Д покорно текЂ мислимђ , знате, како е опасно иа овимђ врућинама крвв куштати, може свашта бмти; а н морамг> маистору новце готове положити. Професорг. Како сте провели ^epie? Шта вамЂ ради отацт. ? G ли здрављ, да га н!е Ј ошђ кои путЂ одђ oно доба шлагЂ ударао ? ВченикЂ. Опростите; шшђ лане самв вамЂ казао, да е мои отацЂ умрЂО. Професорг. (збуни се) Да , да , знамЂ , знамЂ ; хтћдо васЂ управо башЂ то и пмтати, е ли !ошђ кои путЂ одђ оно доба умрЂО. П0ЛЕ8НЕ ОПОМЕНЕШлгиве зрћле преко зиме можемо овако очувати. Треба зрћле шлвиве заедно сђ петелвкомЂ пажл&иво узабрати, кадЂ е суво и лћпо време, и потомђ ш у еднои чистои соби, гдћ вћтарЂ пирка, распрострети, да се тако безЂ сунца два три дана просуше. ЗатимЂ валн у едномђ буренцету поређати редЂ брашна пшеничногЂ редЂ шлвива тако, да шлБиве една другу недодираго, а кадЂ се буре напуни, треба га добро заднити и ва суво мћсто оставити. У зиму или у пролћће, кадЂ оће човекЂ зрћлм шлБива да еде, треба iH изђ бурета повадити и опрашити, па у сито пометати и надЂ клгочагоћомЂ водомб поиздалћ држати. тимђ ће шлБиве онако лице примити, као да су текЂ узабрате. Великш кагиалЂ лћче неки овимђ : стуку 20—30 малм пужића, куваго ifi у по оке пива по сата, процеде то и niro, почемЂ шећеромЂ засладе, на два сата по еданЂ вилџанЂ. 3 А Ч Н Н Ц И. Онога, кои истину говори, свакш хвали, али га опетЂ оставе, да у сиротинви умре. И мала киша може да покваси. Богатство има соколова крила, и нигда неостае на едномЂ мћсту. Што брзо сазре, брзо и изтрули. Ако хоћешЂ да ти даду кошулго, а тм ишти кошулго и гаће. У овомђ нашемЂ вћку све е за новце евтино. Ко несмћ кона да туче, туче седло. У CBoioK собственои ствари нико »ie доволбно вћштЂ и паметанЂ. КадЂ е врећа пуна, онда се завегке.