Šumadinka

Далћ веии таи листб , да ће та воиска после поко рен.ч Арнаутске напасти на Црну Гору. „Неки веле," продужаваго далћ загребачке новине, „да ће Турци ci Црногорцнма точно расправити граннцу; но то Hie прнлидика, ep'b у томљ 6w случаго Турска у самои ствари признала Црну Гору за незавмсиму државу. Извћстно e, да no3WBt кнвза Данила на странствугоће Црногорце ради повратка у отечество стоиувеликои свези са предстоећомБ експедицјомљ Омер-паше. и да бм доиста неупутно било одг. Иорте, обезоружати Арнаутску, кадч> е СЋ друге стране Црна Гора на бои спремна и наоругкана." Ф Р 1 Н Ц i С К А. Царљ Наполеовљ ради сад-н озбилљно о поправки пристаништа Башнског-ћ, о коме му е тамошна трговачка камера ноднела важанг. Меморандумљ. По дугомљ преговаранго са приотаништнимљ ИнџинироиБ издао е царљ заповестћ, да се одма с-ва могућа ередства употребе, да се пристаниште од7 5 песка очисти, и да се при томе поступи по ново изнађеномљ начину талиански инџинира, кои е и кодг. Неаполл са наииоволБнЈимг. успћхомг. уиотреблКнг.. Исто се тако занима царг. сг. планомг. , да сагози линјго Француски гвозденм путова са шпанскимг, линјама. и разговарао се о томе дуго са новммг. иЈпанскимг, посланикомг., маршаломг. Сераномљ. кои е недавно дошао у Б1нрицг>. Е ii r л i; v к i. Изг. Лондона авлнго подг. 15. Августомг. слћдугоће: Кра.шица Оудска из-b источне ИндГе очекуе се да наст> у Лондону , и одсћшће у двору „Харлеи- Хузу. —• Млоги листови доносе дневну заповћстљ, koiomb е граФЂ Ладислављ Замоискои у Шкутару разпустјо 19. lO.iia турско-полвску козачку лепго. Томг, приликомг. рекао е гра^г. Заиоиск!и: Mw познаемо Русе болћ, но сагозницм и знамо, да ће мирг. бити краткога вћка. Г Р Ч К А. „Морнингг. постг." рекао е лре неколико дана , да ће се западна воиска скоримг. повући са грчке землћ ; сада пакг> вели, да ће се то повлаченћ шштђ за неко време одложити, и да западне силе по свои прилици изчекуго неку за нби ловолћну промену у правителБСтву. Истми листг. вели. да на конФеренцје, кое ће се у Лондону поради расправе грчкогљ пмтанл држати, неће Pycia послати никаквогг. посланика. — О великомг. поклону , кои е покоинми банкерг. баронг. Сина учинјо Грчкои, разне су новине говориле. Но „Обште новине" доносе намг. садг> изг> поуздане руке цћо течаи CTBapifi : „Одма по смрти свога отца постараосе Г. С. Сина, да се достоинимг. покаже племенитм и отечестволгобивм уммшлла свога отца, и да о свомг, трошку подигне

у Атини едно заведеше. кое бм се достоино успоредити могло сг> онммг. . кое е нћговг. покоинми отацг. у Атини подигао, т. е са звездарницомг.. Tora ради договарао се онг> у Бечу сг> еднимг. своимг. пр|'ателћмг> о подизанго едчогг. заведен1а, кое Грчкои оскудћва, и кое бм ioS одг. велике користи за образованостг> бмло. Тано смисли онг>. да велику суму новаца подари за ФОндг> едне академ1е, а уедно да и академјго о свомг> трошку сазида, и нарупо е даровитомг. архитекту ТеоФилу Ханзену, да сачини за здагме удесан-b планг,. Осимг> тога опредћ^io е оманћ суме за друге обшгеполезне цћли. Све ово ABio е Г. Сина непосредно у Атину, и то наипре приватно, но неколико дана затимг. званично и обширно. и све то допЈло е до знанн кралго пре нћговога полазка мг> Атине Kpa.ih е планг> и предложенћ Г. Сине иримш н одо6pio безг> икакве измћие. Кра.ш е .заго Г. Сини свое задоволћство усмено изразш, кад-b е оваи као кралћвско-грч1ПК ђенералнми конзулљ своме bmcoi;omj > госпо. дару до Лгоблнне (Лаибаха) на сусретг. изишао , и подаpio му е за знакв признателности, землћи и народу учивћнм услуга велик|и крст-b снасителвскогг. ордена. ПОДУНАВСВ.4 КННЖЕСТВ4. Молдавскји листг. „Подунавска звезда 1 ' пише, како е у Ншу дан-b цара Наполеона сг> наивећомг. свечаносћу прославлћнг>, и да е томг. приликомг> тамошнћ жителг." ство изнвлвивало наитопл1'е симпатје за Французе и Hbiовогг. i?apa. TaMoujiibifi Францускш ђенералнми консулг>, напјо е тога дана при снинои части здравицу за „срећно скдиненћ подунавсии киджества." II К А II О .1 b С В А. „Келнише ЈЈаитунгг>" иотврђуе да ч Неаполиска одправила едну нову ноту дворовима Францускомг. и енглескомг.; но та нота да нје тако састав.гћна у духу помирителномЋ, као шго е прз нвлћно, него да е јоштб млого onopifl; но и она прва. Мм ово управо непркмамо за готовг> новацг>, будући париски дописателБИ раински листова обмчно претеруго; мм ћемо просто навести таи дописг>: кои гласи овако : У Паризу 19. Августа. ПоследнгЛи одговорг. неаполБСкогг. кабин» та западнммг> силама дирнуо е ове тако непр1*дтно, да е садг. наНпосле и Францускји дворг. дошао до оногг. истогг> убеђенв, до кога е Енглеска давно дошла. Поговара се сирћчв о воиничкимг. мћрама. Те ће у нрвми ма састонти се у томе, да се умложи посада Француза у Рнму сг. едномг> читавомЂ бригадомг. , и да се две убоине лађе пошлго на прибрежЈе неаполБско. X H Н А. Политичке вћсти изг> Хине врло су смутне. ерг> бунтовници су наново ма' преотели и почели ико напредовати. У Квангсј-го имала е царска воиска велике губитке, тако, да су нова подкреплена изј > Кантона пошла, и да се мандарини изг. петнм жила труде, даутишаго ма преотимагоће незадовол1>ство. У околини Кантона нје мирг>