Šumadinka

7.

Ва ih признати, да женске у оваквимЂ сиучаима далеко внше окретности и присутства духа имаш него -ноди* но овде Hie тако бшло. н господннђ ffi а р н о в ii ћ ћ морао е самЂ себе победити. Добра девоичица ћутала е и остаде ћутећи, но господинђ Жарковићт. трудш се првми речг, повести и разговорЂ започети. врЂ еданпутЂ требало е ипакЂ то ћутанћ прекинути; наипосие морало се едномЂ сђ места онога од.чазити; a.ut oneri. онако сасвимЂ ћутећи оданде иобећи, 6w.ia 6w краинн непристоРноств. КадЂ едномЂ редЂ дође на господина Жарковића, да онђ доле очи обори, ерЂ девоика га е погиедала б&Јла , а онђ примћти, да е она свое папуче изгубила, и онако у белимЂ чарас 11 у трави стои. Онђ пође мало на страну, дигне црвекз папуче и иружи iK притнЈкателЂКи са наивећомЂ пристоиности. в Изволите!" рече онђ тјимђ гласомЂ, и погледа е слободно„Н вамт> благодарнм«>!" одговори она, пружи руке. и KHf да су се одговорили, погледа и она нћга у очи. Но таи узаимнБ«и поглсдђ бмо е башЂ у невреме: ерЂ господинђ Жарковићб забуни се и заборави на предаванћ, а она опетЂ у cboioh стидлбивости на приманћ. Нћлове руке додирнуше се, ма да имђ то изрекомч, ние зановеђе .јо објло . Два прста девоичка нађусе у нћговои руци Додирљ оваи руку као да му разслаби силе; онђ иеогице испусти папучице; м кадЂ се Maiuio за иапучама да ifi увати, зграбион«. руку девоикину. но то е све бмло сасвимЂ неотице СадЂ такву руку, koio му е очевидно сама судбина у нћгову положила бмла, пустити, и место н1> машити се за адну обућу кожну, бмла бм сасвимЂ неучтива проиена . — Онђ дакле остаде онако, како се затекао. иако се збогЂ тога стварљ очевидно на горе окренула и како кои часЂ све оиасшомЂ посталла. Наеданма, као да га пређе грознична еза, спопаде га онетЂ нћгова обична 6 олзле<ивостб , да неће свошмђ неумешносћу постати смешанЂ. Онђ виде, као у огледалу, себе самогЂ и безимену лепотицу, гди едно друго за руку држе, одприлике у таквомЂ положешо као кадћ бм нс;ку игру почети наумни бмли. То му се учини да е сасвимЂ неприкладно. ,Д1!та врага, помнсли у себм, „шта радишЂ тм? СасвимЂ туђу девоику узео сн за руку — бленешЂ у нн) — а тиме е поставлашЂ у горку забуну — како ћенп. се садЂ на лепЂ нзч«нђ изђ тога изкобелити? За дивно е чудо, како те она ние досадЂ већЂ одтурила, како те већ7> nie , . . -,ЗарЂ сте вм већт> тако познати?" зачу се иза нг .и HKifi гласЂ еданЂ, да cv обое едно одђ другогЂ одссочилк. Го е бмо у иерсони господинђ Л io б и бр а ти ћ ђ. (продужиће се)

Б Е С Е Д А*) при отваранк) предавана Рим. и Крим. Права. (Свршетант,) Да пређемо садЂ на друп'и задатакБ могђ говора. Менл 6 поредЂ предаванн римскога н предаванћ КриминалногЂ нрава повћрено. Нмсоко з н а ч е н I.. кое има Крим. ираво за народЂ и државу , а наивише за саме поедине чланове нћне. тако е асно, да за потврђенћ тога небм требало никаквм нарочитм доказа и разлога. 1 оштђ одђ памтивека постизале су злочинце кодћ ceiio народа зла слћдства разнога рода, премда су она текЂ у доцнјн време добмла карактерЂ и име казни. У нанстаршмЂ кш.игама СветогЂ Пнсма налазнмо ми ка» знителне законе: а кодђ нросвећенм народа у читавомЂ свету има ifi; шта вишеуколико е кои народЂ већма paaniao се и напредовао, утолико е више и нужностћ казнителнм завона за преступленн противу права и морала нризнавао. Никакво правно друштво и ни една држава неможе обстати 6< јзђ закона, кои барЂ за веће повреде туђи нраиа казни неодређут; млого бм се лакше могло помислити, дв у едномЂ правномт. друп!тву нема Судова, предЋ коима бм се оно, што ми грађанскЈи нроцесЂ зонемо, подићи н решити могло, почемЂ бм се исто то можда на друНи начинЂ н. пр. средстчомЂ изравнена постигло. — него што бм се таква држава могла помислити, гдћ бш убјиство, отиманћ , крађа, паленћ и т. д. неказнћно остало. Казнитслно е нраво дакле основнми стубЂ државногЂ савеза, бе .ЗЂ кога нп ноединн државни грађанс, ни држаиа сама неможе постонти. И овнмђ е већЂ висока важностћ ученн ове правословне науке за свакоп. нашеп. иравослова показана. Ова важностЈ, нестои само у томе, што е, као што мало пре лримћ! исмо . унраи:нлп;.н1. казнитсиноп. права и нћгово еудонроизводство, за саму државу преко потребно и безусловно нуждно; иего се ^на више и нарочито познае по томе, што казиително право, редовно, ради о млого већимЂ и важшимЂ а често и ненакнаднимђ добрама човека, него што го по цивнлномђ праву грађанск !и процесЂ чини, почемЋ онђ већомћ части само дћиствуе о нманш разнога рода, т. е. о таквимЂ човеч1имЂ благама, кон се готово увћкЂ могу накнадити и заменити. Истина, млоге новреде и овм права надЂ иманћмЋ стое такође подђ заштитоип. Казнителногђ закона, као шт,» 6ti бмла i.-рађа, нревара, затанванћ; но опетЂ млого е нреча н важшн заштита. кош држава дае вкшиш. правама грађана. као : чести, слободи, а здравлш нбјовомћ , а особито наивеће човеч!е краво, т. е. неновредностЂ жнвота и тћла — средствомЂ угрожач често и саме смртне казни одђ поврсде и насилн осигдраза. Hie манћ важна заштита, kohj држава посвећуе верн и моралу, почемЂ она хуленш на Бога, ирнвомЂ заклинанш, браколомству и. т. д. казшш прети. Но наиважнЈн е напоследку она државна заштита, uoioMfa држава, истина нанпре себе саму, но тиме уедно и свакогђ иоединогЂ државногЂ грађапина осигурава, т. е. сигурнми и мирнми обстанакЂ на простору државномЂ, ерЂ она у казнителномЂ законику одређуе казни и за овакова преступлешн. као што су: буна, метеЖЂ и др-

*) У too орок) ПЈЈчади|;ко ма стрпнн <;оз. раад. 1. врстн 2G. уместо !8!8. треба да стои а јмосто доета треба д о т о г а.