Šumadiska divizija I poziva : 1915 I

92

ким рукама. Срби су се повукли у винограде и за извесно време наступио је мир.

Заузети положај одмах је преправљен за одбрану. Није стигла ни једна четвртина понтона на српску обалу — свега десет понтона са 180 људи, од којих су погинули 26, рањени 30, и остали на обали. О рањенима старао се лекар Дојш. И кад се одузму осам восиоца рањеника, остгло је за борбу највише 120 бораџа.

Остављени сами себи знали су, да не могу рачунати на помоћ, јер би по дану свака упућена помоћ пала као жртва непријатељске ватре. Није било могуће вратити понтоне, и зато је капетан Хупе употребио за борбу и пионире. Код свију

постојало је самопоуздање. Али је све притискивала тешка _брига за заосталим друговима. Напослетку се видео већи број понтона уз обалу Смедеревске аде, што је значило да је посада вероватно спасена.

Пошто је учињено све потребно за одбрану, могли су се војници само кратко време одморити. Али за сво време не"пријатељ није мировао. Он је добро видео да је број искрцаних мали, и пред положајем у виноградима видело се живље кретање. Мања оделења стално су покушавала да се приближе немачком заклону и да баце бомбе. Али су сви покушаји пропали пред опрезношћу наших стражара.

Нарочито је био живљи рад непријатеља од стране једне беле куће, која се налазила на левом боку нашег положаја. Ова је кућа несумњиво била јако поседнута.

Један официр на кулашу пројахао је око 9 часова поред нашег положаја, долазећи од стране Краљевог винограда до ове беле куће и убрзо се вратио. Од овога тренутка стално су се виђали војници, како се под заклоном винограда, крећу од истока ка западу. Без сумње да се спремао један већи напад. Капетан Хупе нареди да се не гађају појединци но да се муниција, које је било мало, штеди за одбијање јуриша.

У 12 часова непријатељ се кренуо из једне дубоко „усечене увале на напад противу нашег десног бока. Изненада се појавило отприлике 150—200 Срба, у густом стрељачком строју, 'на 100 метара испред нашег положаја. Они су дочекани јаком пушчаном ватром. Са артилериских осматрачница одмах су уочили овај напад, и одмах су мерзерске батерије и пољски топови отворили баражну ватру, како са наше обале, тако и аустро-угарска 3. батерија 11. пољског артил. пука са Смедеревске аде. Напад је одмах заустављен; непријатељ је имао веома велике губитке, и што није погинуло или рањено, побегло је у увалу. Неколико смелих Срба, који су пришли нашем заклону до на 50 метара, побијени су испадом једног оделења, а четворица заробљени.

"Успешно одбијање напада нанело је и храбрим браниоцима тешке губитке. Један наш шраинел убио је командира 1. чете