Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

184

сном крилу близу друма. У то време непријатељ је већ стигао близу ове чете и отпочела је пешадиска борба. Виде су се тада три стрељачка строја, а позади су наступале резерве у водним колонама. Како је ова чета убрзо нападнута са јачом снагом и обухваћена са десног крила, то се она повукла до 11.30 часова и задржала у висини 2 батаљона западно од друма, на ивици једног забрана.! 4

После 11 часова непријатељ је са к. 209 продужио напад преко Копоринске Косе ка Караули. Његова главна снага рокирала је ка к. 255 (Бела Земља), а мањи део спустио се у Буковички Поток, где је заустављен ватром 3 шумадиске пољске батерије. За ово време његова пољска тешка арт лерија бомбардовала је к. 274 (Дрвенту), а доцније наше стре. љачке заклоне „са великом прецизношћу“.“ Услед напада јаче непријатељске снаге на лево крило 1. чете 2 батаљона (прихватница Ле 1) чета је била принуђена да се око 13 часова повуче под борбом на јужни крај Копоринске Косе. А када је непријатељ отпочео, око 14 часова, да надире из шуме у горњем делу јаруге на Дреновчићу и из шуме код манастир Копорина, тада се ова чета повукла на предњи положај посела заклоне између 2 и 3 чете.

Докле се ово напред догађало, командант пука налазио се на осматрачници и није му изгледало да се на к.2 (Бела Земља) што озбиљније догађа. А међутим, извештај је

' Са митраљезом био је водник, поручник Радоје М. Панић, ко је у своме личном дневнику тада записао; „Око 9.30 започе борба са заштитницом која одступи позади нас. Командант пука са мајором Динић обилази положај. Лете три до четири аероплана, а у Паланци диже се балон. Добих наређење да упутим један митраљез на Белу Земљу, но пођох са њим. Тек што поставих митраљез угледах прикупљене Нем! како наступају потоком Дреновчића у три борбена реда... У исто врем у правцу друма, појавише се на чистини два батаљона са четири митр љеза у два борбена реда и видех када поставише један брдски топ ивици шуме не даље од 300—400 м. од мене. Ја отворих ватру, али ио отворише на мене брзу пешадиску и митраљеску ватру, а брдски топ у“ хвати ме у ракљу и разорна зрна падаху поред мене — испред, позади и са стране.

„Не обратих пажњу на мој десни бок, јер је тамо био један вод пешадије. Он је одступио не известивши ме о томе и зато одједном до бих са десног бока, а више из позадине, плотунску ватру из непосредне близине. У томе тренутку дотрчаше из шуме доносиоци муниције и изв стише ме да је чета већ била одступила. Наредих те извукоше митраљез, а и ја покушах да се извучем из рова. Немци десно већ ускачу у наш ровове, а ја добих један њихов плотун из такве близине да ме барут просто опали.

„Како нисам могао да се извучем из дубоког рова, јер ме је још болела рањена десна рука (! књига стр. 218), то ме зграби мој наредн Цветко Ајдаровић испод леве мишке и формално извуче из рова. Ја при томе спотакох и падох, али ми Ајдаровић и не даде да устанем В ме просто одвуче у шуму и тако једва успех да се у 11.30 часова пову“ чем са Беле Земље“.

» Извештај команданта 2 батаљона ОБр. 386.