Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

185

о томе примио и сувише доцкан. Али кад га је примио,

13.50 часова, одмах је наредио командиру 2 чете 3 батаљона 6 пука да са четом која је већ била тамо поврати к. 955. Како је командант 2 батаљона доцније предложио да се не врши повратни напад, пошто су тамо прикупљене јаче непријатељске снаге и пошто је тај правац тучен са к. 274, то му је командант пука наредио у 14.20 да обустави напад и да чету задржи код себе. Међутим командант 2 батаљона у овоме није успео.“ Чета 6 пука са два вода 4 чете 4 батаљона напала је непријатеља, али без успеха, те су се сви повукли у нереду и са великим губитцима.“

Непријатељ је продужио напад у правцу друма. Коман: дант батаљона наредио је да 4 чета 3 батаљона 6 пука са десног крила дође у батаљонску резерву. У 14.40 уочено је живо прикупљање непријатељске пешадије у изворном делу Буковичког Потока. У то време, непријатељ је тукао веома јаком артилериском ватром предњи (к. 274) и главни положај (Караулу), нарочито оруђима великог калибра (210 мм.) Наше батерије тукле су непријатељску пешадију, а у 14.10 отворила је ватру на непријатеља и Пиротска градска батерија.“ Борба се продужавала свом жестином и непријатељ је успео до 15.30 ча-

: Командант пука примио је извештај командира чете са к. 255 од 10.45 тек у 13.20 часова.

Командир ове чете 6 пука, резервни капетан | кл. Стеван А. Обрадовић, вели да је, у тренутку кад је избијао на к. 255, примио сигналним барјачићима знак „Стрељачки строј“, али даље није разумео, јер је сигнализацију површно знао. Још један пример који показује потребу познавања сигнализације и код резервних официра.

3 Тадањи заступник командира 4 чете 4 батаљона, потпоручник Славко Ј. Јоксимовић, вели да је молио командира чете 6 пука да се не напада и да извести да на к. 255 има најмање један непријатељски батаљон. И кад у томе није успео, он се кренуо са два вода западно од чете 6 пука, прешао преко шуме и избио близу гребена на к. 255 који је био потпуно чист. Чим су стрељачки стројеви избили на чистину, непријатељ је изашао на гребен и отворио најјачу ватру са даљине око 100 м. Оба ова вода била су изненађена, и пошто су претрпели јаке губитке, сјурили се у јаругу и прикупили тек позади Карауле.

Поручник Радоје М. Панић, који је са митраљезима био на друму и посматрао напад чете 6 пука, тада је записао: „Положај на Белој Земљи био је обрастао ситним шипражјем и грмићима. Наш стрељачки строј пришао је близу обраслог гребена, бацао бомбе и легао. Одједном се цела чета диже и у највећем трку отступи. У томе се појавише Немци из шуме у широким развијеним фронтовима, а позади њих ишли су официри са извученим сабљама. Наши пешаци отворише ватру, али Немци и даље наступају и цела чета се у нереду повуче на наше лево крило“.

Према оваквом изношењу изгледа да испред стрељачких стројева нису биле унапред избачене патроле и зато се овако што могло и десити. . 4 Пиротска градска батерија тукла је непријатељску пешадију која је наступала друмом Паланка-—Караула и, како је записано у операциском дневнику ове батерије, припомогла „да се одбију три непријатељска јуриша“. За све ово време батерија је била тучена јаком ватром једне брдске хаубичке батерије која је дејствовала са кратког отстојања, а поТОМ и пољском артилеријом. Губитака није имала благодарећи добром Ммаскирању и раздаљењу топова (200 м. Батерија је утрошила 66 зрна