Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

73

повољна, јер је непријатељ понова предузео напад, али без

спеха. Код 3 чете повукао се деснокрилни вод, али га је «омандир чете, резервни капетан 1 кл. Милош Л. Зечевић, са еволвером у руци понова вратио у стрељачке заклоне. Овај неуспех приморао је команданта 64 пука да се користи успехом 24 пука и зато је унеколико појачао свој први борбени ред а резерву (2 батаљон) упутио источно да напада из позадине. Стога се борба на фронту понова развила.

Докле се водила ова борба на фронту, дотле је 2 батаљон 64 пука избио на сеоски пут позади села и скренуо западно ка основној школи. Већ долећу код штаба батаљона непријатељска пушчана зрна. Командант је о овоме обавестио команданта пука као и да ће наредити повлачење. У току разговора једно хаубичко зрно пресекло је телефонску везу. Командант батаљона одмах нареди командирима преко ордонанаса повлачење а своју резерву упути на десно крило да би му омогућио извлачење из борбе. Резерва је стигла код 1. чете 4 батаљона у тренутку када се водила очајна борба. Непријатељ је успео да обухвати десно крило ове чете и настала је опасност да је нападне и из позадине и да је зароби. И заиста, командир је успео да извуче само два вода, а остала су му два заробљена. У овом окршају погинуо је водник ове чете, резервни потпоручник Богић М. Ђорђевић.

Када је командир 3 чете примио наређење за повлачење, одмах је упутио четну резерву на десно крило, да би га извукао из борбе. Међутим ова је резерва продужила и стигла код 1. чете 4 батаљона.' Командир је успео да извуче остале водове, али му је заробљен деснокрилни (1.) вод са водником, резервним поручником Радомиром П. Тодоровићем, па је једва успео да се и сам спасе, јер док је он очекивао свој деснокрилни вод, непријатељ се већ појавио и из позадине. И тако је ова чета претрпела тешке губитке. Она је изгубила 138 војника.

Услед повлачења 3 чете, положај 2 чете на центру постао је веома тежак. Непријатељ је искористио јаругу на Десном боку и напао ју је, али у томе није успео, јер је |“ андир кренуо резерву напред, развио и успео да пушчаса ватром и бомбама одбије напад. После тога резерва се

укла у шуму.

Убрзо је непријатељ понова предузео напад и ситуација

А. Пет Командир четне резерве био је тада резервни поручник Милутин прими оић. Он вели да је у покрету са резервом на десно крило чете кл, вс наређење од команданта батаљонске резерве, капетана П са водом и Витомировића, да му хитно дође у помоћ. Петровић продужи очајна 5 и стигне код батаљонске резерве у тренутку када се водила Штају Га и ту је убрзо рањен. Потребно је напоменути да у извеЗаписано а Нта П пука, ОБр. 1809 од 20 децембра 1915, погрешно је

апова“ 740 да је Петровић рањен 25 октобра на Старом Брду код