Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

ТА

код првог борбеног реда постаје очајна. О томе водник деснокрилног вода, потпоручник Војислав Д. Маслаћ, вели: „Са. командиром везе нема, муниције нестаје, Немци прилазе ближе, докле немачки митраљези са одстојања 400—500 м. туку најјачом ватром, тако да су многи војници погођени кроз пу шкарнице и многе пушке оштећене. Покушавао сам неколико пута да пошаљем ордонанса до командира, али је сваки од ових погођен после неколико корака и пао.

„У овим тешким тренутцима одједном на фронту преста. немачка ватра а позади нас, из шуме где је био командир са резервом, истрчаше око две непријатељске чете са пу шкама на „готовс“. И тако смо заробљени“.

Даље, западно од 2 чете, непријатељ је напао само де снокрилни (3) вод 4 чете. И водник, наредник ђак Душан А, Пантић вели: „Било је тешко подићи и главу из заклона јер су заклони били без натстрешница. У питању је била десетина на крајњем десном крилу, где је мало пре ударило једно артилериско зрно и избацило целу десетину, од који; је пет погинуло и неколико рањено“. Док је водник Пантић тамо стигао био је и сам лако рањен, али је и даље остао код вода. Видећи безизлазну ситуацију, он се реши да се повуче и зато се са водом крене командиру.

О даљем развоју догађаја Пантић вели: „Кад сам стигаб западно код шумице, командир се већ био повукао са ре зервом, а остао је само у стрељачком заклону водник 2 вода резервни потпоручник Радоје Љ. Дамњановић са својим вддом. Он ми је саопштио да је добио наређење да се не сме повући пре 2 чете. Ја сам га обавестио 0 ситуацији код чете и додао да је сада последњи тренутак да спасемо 0% статак чете, али узалуд. Са двадесет и неколико војника колико ми је остало, понова се вратим у стрељачки заклон Непријатељ је већ стигао до заклона, али пешадиском ватроћ и бомбама успели смо да га одбијемо. У томе будем тешке рањен, једно ми митраљеско зрно пробило десну ногу кроз цеваницу и остах на положају, а наредих да се вод одма; повлачи“.“

Леви подотсек. Њега је посео 3 батаљони то: почев с

1 Из ове чете су заробљени командир чете, резервни капетан 1 Живојин М. Влајић, као тешко рањен у трбух и у ноге, потпоручник ВО јислав Д. Маслаћ, резервни потпоручници Драгољуб М. Стефановић и Ко јадин Р. Ђорђевић, и око 70 војника.

г По званичној дужности вршена је истрага о заробљењу наредник, Пантића. Лекарска комисија је утврдила „да са оваквим повредама Панти! није могао сам се уклонити са положаја где је рањен“. А каплар Жива! Милановић из села Жировнице изјавио је на саслушању 23 децембра 190 да је „наредник Пантић узео две бомбе, одшрафио их и казао: „Ја у А: сачекам Немце и да поделим мегдан, па шта ми Бог да. Да одступим нећу — Такоје и урадио“, |