Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

90

Све је ово наш војник видео и осетио у борбама код Смедерева и несумњиво је да ово није остало без утицаја на морал трупа. Па ипак се наш војник, како је тада забележио командант 19 пука, „крваво борио“ и „бранио сваку стопу и гинуо“л А командант 11 пука вели: „Држање официра, подофицира, каплара и редова у овој борби, противу којих је био непријатељ најмање три пута јачи "у пешадији, несравњено јачи у митраљезима и артилерији, нарочито у тешкој артилерији, за похвалу је“.

Ова морална јачина била је појачана духовном везом између војника и старешина. Командант 3 батаљона 19 пука тешко контузован остао би на положају да га нису на леђима пренели његови војници чак до села Михајловца. Поднаредник 3 чете 4 батаљона 19 пука, Љубомир М. Мијаиловић из села Заграђа, моли командира да га изнесе на леђима уз стрм нагиб код села Врбовца, пошто му је командир био болестан. „Поднаредник 1. чете 4. батаљона, Душан Митровић, да би спасао свога командира, гушао се са непријатељем, бацао бомбе и кад и то није помогло, са голим ножем скупо је наплатио свога командира, поред кога је пао са целом десетином“.“

Није се са мањим пожртвовањем борила ни артилерија, која је тако исто „гинула за своју лепу Отаџбину“. Само је она, као што је напред речено, била и сувише слаба и зато је командант 19 пука тада забележио: „Војник види и осећа надмоћност непријатеља у артилерији, што изазива неповерење према нашој која му не може да прибави ову надмоћност, ма да је наша слаба артилерија све чинила, не жалећи ни труда ни жртава, али је била у немогућности због малобројности и слабијег калибра да се успешно бори са непријатељском“.• Између пешадије и артилерије постојала је интимна веза и артилерија је потпуно делила и појединачно и укупно тешку судбину пешадије. То се најлепше види из следећих примера. Кад је 19 пук овог дана био потиснут, његов командант нашао се у једном тренутку без коња и готово усамљен на домаку непријатељских патрола. Ситуација је била таква да је пук могао сваког тренутка остати без команданта. То је опазио водник 3 шумадиске пољске батерије, резервни капетан П кл. Данило С. Атанасковић, зграбио је коња од

' Операциски дневник 19 пука.

# Релација команданта 11 пука од 21 октобра 1915 године.

• Командант батаљона за свој спас има да захвали своме ађутанту, нареднику Живојину Јаковљевићу (Баточина), ордонансима Радомиру И. Пантелићу (с. Прогорелица, Краљево) и Милисаву Јаношевићу (с. Кованлук, Краљево), трубачу Миљку Бојовићу (с. Врдила, Краљево) и посилном Радомиру Ерићу. Они су га изнели из борбе и пренели на леђима све до с. Михајловца.

4 Операциски дневчик 19 пука.