Svečanost odkrića spomenika na Rujevici kod Aleksinca 8. novembra 1880.

XVI

висност; с тога је света свака кап крви, npoливеиа за ову тековину; с тога је, иа послетку, свакоме народу драга властита слобода п незавпсиос његова, тај символ личности иародне. Али се у нашем веку није остало само при овоме. Наш век је био у стању да овој цртп народиој да још лепши развитак. Развијајући ндеје хумаппзма и једнакости у кругу приватнога живота, народи су иашега века те ндеје преиели и у жпвот међуиародни. Цеиећи независност своју, јевропски су народи почели ценити п поштовати и иезавпсиост осталих; покрај љубавп коју пма сваки народ за независност своју ироцветала је и општа љубав спрам другпх иарода и њихових права- на народно п човечанско бнће. Јачп и силнији потпомагаху оне којн су својих народнпх права били лпшеии, илп нх у потпуности не имађаху, да до својих права дођу. У томе нам је наш век дао дпвнпх прпмера, достојнпх просвете п узвишених пдеја нашега времена. И наша данашња светковина јесте дан, којп у историју овпх племенптих међународнпх веза бележи још један датум. И мп смо данас бплп на освештању једнога споменпка горе спомеиутој међународној љубавп слободе п незавпсности народнога бића; и мп смо данас поменули гробове оних који су дошли да положе живот за слободу и независност других. Али, господо, данашња светковпнаимајош једну страну. Она није израз само горе поменуте међународне љубави, она је још нов, видљив, проливеном јуначком крвљу обележен спо-