Svečanost odkrića spomenika na Rujevici kod Aleksinca 8. novembra 1880.

XXX

и потреба, да опет потече заједничка крв рускосриска, па ма то и пебило против Турака. Тада иек се сете Срби свога дуга; до тада, и на свагда, некаживи заједница руско-српска, нека преживп споменик, којн смо данас освештали! Све здравице предусретане су и проираћаие громком и дуготрајним усклицпма „Ура“ п ~жпвио“; а за сво време обједа хор певачкп певао је руске и мало-руске иесме. Овај значајан објед свршен је равио у 8 часова, одакле су се сви гостп одправили на „беседу с пграиkom', коју је иоводом ове свечаности нрпредила алексиначка гимазија. На овој беседи говорпо је иаставник гимназвје г. Тпрић подужу беседу у којој је најпре верно нацртавши негдашњу велпчину и снагу Србије пзнео у јасним бојама исторпјскпм датима утврђењу и и засведочну љубав, везу и једпнство српског и руског племена, као п значај ових моћнпх чињеница по будућност свпју Словенских племена. Садржину ове беседе износимо у следећем у потпуиој њеној опширности:

ГОВОР Г. Тирића.

Поштована госаодо! Намера ми је, да овог вечера, представим поштованим гостпма неколпке псторпјске узроке који су кадри бплп да два братска