Svet

којој pravila ne postoje. već samo brojke koje dovoljno jasno govore same za sebe. Da nije možda suicid "prcnošljiv" kao grip ili boginje? Dr Istvan Sič kaže da suicid nije "prenošljiv" u genetskom smislu, ali na neki dmgi način, da. To je jednostavno tradicija, nešto što se prenosi sa generacije na geueraciju, deo folklora ovoga grada. Ovde gotovo da i nema porodice koja u nekom koleuu nema samoubistvo. VEŠANJE NAJSIGURNIJI METOD Dr Sudarević tvrdi da deca prihvataju tu tradiciju i ponašaju se u tom stereotipnom šablonu. Razlozi za pokušaj i samoubistvo kod dece su različiti. Nedovoljna komunikacija između riece i roditelja, komunikacija između dece i okoline, a pogotovo se taj broj pokušaja povećava pred kraj školske godine zbog lošeg uspeha. Deca se ovde mnogo brže i lakše odlučuju na suicid nego u drugima sredinama. Cest je slučaj da dete ostane samo kod kuće i iz dosade, iz čiste radoznalosti pokuša da proguta određenu kohčinu "moditena", leka koji koristi otac. '■' Ј 3^у?s'

Češće se to dešava kod dece u adolescentnom i predadolesceutnom periodu; znači, deca šestog, sedmog, osmog razreda, nego kod starije dece. Staiija deca se već počinju baviti nekim driigim stvarima, okupirani su nečim. Niko nam sa sigumošću nije mogao reći zašto se ovako nešto dešava baš u Subotici. Sve je samo nagađanje. Može biti da je u toj nedelji, po rečima dr Ištvana Siča, izuzetno visok barometarski pritisak na organizam ijudi, nemogućnost prilagođavanja i adaptacije na klimatske uslove prenesen i na čitav život, pa je tako došlo do ovakve drame. Ali, s obzirom da se shčno nešto u Subotici često dešava, čak i kada nije visok pritisak, ukazuje da ima i drugih uzroka. Osobe koje su izvršile samoubistvo u toj kobnoj nedelji bile su mahom starije od pedeset godina, i to je, kako su nam stručni Ijudi rekli, oblik biiansnog. samoubistva, gde čovek napravi bilans razloga "za" i "protiv", plus i minus sopstvenog života. To su stariji Ijudi koji se nalaze u bezizlaznoj situaciji, sa malom penzijom, sa decom razbacanom na sve strane sveta, i jednostavno zaključuju da više nema smisla živeti, jer od života nemaju šta dobiti. nema nade.

Sva ova samoubistva izvršena su vešanjem, što ukazuje ua jaku rešenost da se život okonča. Od sto takvih samoubistava mdžda samo dvoje-troje ostane u životu; dakJe, to je jedan siguran način... Samoubistva i pokušaji samoubistva dešavaju se i kod Ijudi koji nikada nisu bili na neuropsihijatriji, koji nikada nisu

imali psihičldh probiema. Dešavaju se, s druge strane, i kod psihotičnih bolesnika, ali ne u psihotičnoj fazi, već u mimoj, svesnoj fazi.

PROUCAVAO SAMOUBISTVA, PA SE NA KRAJU I SAM UBIO! Postoji verovatnoća. da tavnica monotono i depresivno utiče na Ijude, uspavljuje jh, mada ravnice ima i drugde, ali Subotica nema ni reku, ni'Frušku goru, čime bi na neki način razbila

nepreglednu ravničarsku monotoniju. Ljudi ovde mnogo ređe iđu na izlete, žive "ravniji" život, a sve to smanjuje motivaciju. Međutim, sve to nije dovoljno istraženo, sve su to samo na : gađanja, pretpostavke. Ništa sigumo, ništa opipljivo. Dr Ištvan Sič nam je iznec podatak da ni Ijudi koji su u sve to upućeni nisu imuni-.Naime njihov kolega sa Neuropsihijatrijske klinike koji je godinamt proučavao samoubistvo, bavic se istraživanjem o toj temi, ш kraju se i sam übio. Savremen način života, brzina življenja i tempo koji je zt mnoge neprihvatljiv, nemogućnost komunikacije i adaptacije i ovakvim uslovima dovode dc pogubnog podatka da je sada i Subotici mortalitet veći od nataliteta. Ovakvom rezultatu doprinosi t abnormalno visok procenat samoubistava. Mnogi stručnjaci su radili nt ovome, pokušvajući nešto i naučno da objasne, ali nikada ništć. više od svoje magistarske il. doktorske disertacije. Tamat: onoliko kohko je njima bilc: potrebno. Ostaje na nekim dmgim institucijama da možd.r sprovedu jedno dublje i ozbilj-; nije istraživanje sa ciljem da s< sazna protiv čega se treba boriti i i šta treba menjati. Otišla sam iz Subotice iskre-: no se nadajući da nešto od sve ga ovoga nije prešio ina ■e :

26. juna samoublslvo vešanjem je izvršila domacica Karocanjl Irena (1918. godište), 27. juna čak četvorlca, Futo Ferenc, penzioner (1937.g.), Pijuković Paja, poljoprivrednik (1939), Molnar lanoš, penzioner (1915) I Dimić Rajko, mesar bez zaposlenja (1958), svi vešanjem; 28. juna sebi je život oduzela lurić Marija, domaćica (1937) iluhas Pal, penzioner (1915), oboje vešanjem.

46

SUBOTICA: CRNITALAS SAMOUBISTAVA HARA SEVEROM BAČKeJ ~ i

4.08.1995. Svet

021/ 623-137 # JVOV/SM Brz i elikasan gradski i međugradski prevoz robe do 2 tone ( E N E P O V O LJ N E Svakodnevna linija: Novi Sad -Beograd-Novi Sad