Svet

sg 1Vši komunista Vladimir Brincalov je bio prihčno iznenađe!

nenašavši

svoje ime na listi najboga-

* "3 tijih ljudi Rusije. Netom je odlučio da promeni taktiku + zaigra na drugi način. Njegovo ime. sada je na listi kandidata za naredne izbore u Rusiji.

U 49-oj godini, Vladimir je nagomilao bogatstvo teško 2 milijarde dolara ı podigao poslovnu imperiju baziranu na prodaji farmaceutskih proizvoda, porcelana, svile i drveta. Sa takvim impozantnim zaleđem planira da uđe u predstojeću trku za vlast u Rusiji.

Oženjen, po drugi put, sa suprugom Natalijom i sa dvoje maloletne dece trogodišnjim Aljošom i devetnaestomesečnom ~ Aljonom upotpunjava sliku idealne ruske porodice ı predstavlja stabilnog političkogz kandidata. Ipak, detalj da mu decu uzgajaju četiri dadilje i da se paralelno podučavaju engleskom, francuskom i ruskom jeziku, pomalo atıpično za današnje rusko društvo, dodaje i nešto zapadnjačke arome.

Ni Vladimirova kćerka iz prvog braka nije zaboravljena. Naprotiv. Saradnik u zajedničkom poslu: sa ocem ı Ona UŽIVa sve privilegije očevog prezimena. Mala palata od mermera u kojoj Živi, prvi Je OČeV poklon.

Vladimir ı Natalija, naočigled svih, žive poput pravih ruskih careva. Jedno od njihovih obitavališta

punjena nameštajem dizajna Versaće bezbrojnim rustičnim dekoracijama ız sopstvene fabrike drveta, bakart kristalnim lusterima.

Cini se da je nebo dosegnulo ovaj dom. Sledećeg leta par će prigodnom zabavom otvoriti dveri svog novog doma-dvorca pod čijim se krovom nalazi 12 soba, bazen olimpijskih razmera, 3 sobe za priJeme uključujući ı uslužne liftove i streljanu.

Vladmirov životni moto Je, ČImi se, vrlo jednostavan: "Sreća je u porodici, poslu, velikoj zemlji i prijateljima.”

. Da bi stvarı postale malo JasniJe pomaže ı Vladimirova bogata biografija. Brincalovim venama teče vrela kozačka krv. Naime, majka mu je bila kćerka donskog. kozaka a brojni ujaci carski gardisti. Smrt su našli u boljševičkim rukama 1918. godime. Porodica obeležena kao državni neprijatelj biće uskraćena za gotovo sve društvene privilegije, između kojih ı obrazov anje te će tako Vladimirova majka ostati nepismena do kraja života. Otac će dopasti zatvora 1938. ı biti isključen ız Komunističke Partije. Pre TI

Je ı raskošna dača izvan NOSE 15 OE a i a Ir OON OE. Š — i - EA VI, ADEMIM B RI N ALOV ( 49). bivši GOCE KI Koriul2 Beka fuukcipNer daa; je na listi najbogatijih ljudi Rusije - i poseduje poslovnu imperiju vredmu 2 milijarde dolara. Njegovo ime sada je i na listi kandidata za naredne izbore u Rusiji:

am e caje

svetskog rata sa službom upravnika škole, nakon njegovog okončanja, radni vek će provesti kao ložač parmih kotlova te iste škole.

Tako su roditelji bili krajnje siromašni, bedno obučeni, uspevali su da odvajaju novac i šalju Vladimiru za studije. Na samrti, otac mu Je plačući priznao koliko je ceo Žživot bio nesposoban da ga živi po svojoj želji. Nikada nije bio komunista po ličnom ubeđenju niti aktivno učestvovao u Sovjetskom javnom životu. Imajući tako dovoljno vremena nesebično ga Je posvećivao Vladimiru zbog čega on gaji veliku ljubav prema roditeljima. Tako krajnje Jednostavni ljudi ostaviće mu emocionalnu ispunjenost za Čitav ŽIVOT.

Na pitanje kako objašnjava svoj uspeh Vladimir odgovara svojim razvojnim Životnim etapama. Od momenta završetka studija postaje radnički vođa, komunista u dobi od 27 godina sa odgovornošću za velika gradilišta. Već u 33-oJ isključen Je ız Komunističke Partije zbog pokazivanja maloburžujskih tendencija – u to vreme gradio Je sopstvenu trospratnu kuću.

T

"U narednih sedam godina sam jedmnestavno Žživotario, bitisao sam, nisam bio ni komunista, ni biznismen. Tek kada je 1987. legalizovana privatizacija započeo sam svoj biznis. Posedovao sam u to vreme 15.000 košnica, no zbog zakonske zabrane upošljavanja radnika morao sam sačekati narednih šest meseci da bih angažovao prvih 15 ljudi."

Sledeći korak je bio otvaranje prodavnice slatkiša koja donosi ı prvu zaradu. "Uložio sam je u far-

·'maceutsku industriju, jer kao što

znamo svima su nam potrebni lekovi. Ipak, moj osnovni biznis Jeste pčelarstvo gde smo i usavršili novu tehnologiju dobijanja matičnog mleča. Svih proizvedenih 5 tona slati su farmaceutskim fabrikama na dalju obradu a potom u apoteke."

Objektivni problem Je bilo Ministarstvo zdravlja ı stroge regulative postojećih farmaceutskih proizvoda koje će postaviti izvesne bariJere pri lansiranju novih preparata na tržište. Teškoće su ipak, prevazidenc osnivanjem ograničene kompanije koja Je združila u zajed-

4.3.1996. Svet

nički posao Vladimirov pčelarski kombinat i tri farmaceutske laboratorije. Vladimir će postati ı njen finans1jski direktor.

Od 1988. pa u naredne dve godine on će otkupljivati društvene deonice, obrazovati direktorsku upravu a sam postati predsednik cele kompanije.

Danas kompanija snabdeva rusko tržište sa više od 30% farmaceutskih proizvoda, ekonomski je izuzetno profitabilna ı zahteva mukotrpan rad. Kao komentar na teški rad Vladimir citira poznatog milhonera Malkolma Forbsa. "Da bi se dosegao vrh potrebno je 25 sati rada dnevno”. A ja se nikada teškog rada ı misam bojao završiće Vladimir svojim rečima.

Cinjenica da Je 97.5% poslovne imperije u Vladimirovim rukama daje mu harizmatsku, lidersku crtu. No, on će i to objasniti činjenicom da je kompanija zatvorenog tipa, da ne rasprodaje svoje deonice ı da se razvija isključivo kroz samofinansiranje. Jedino je takva firma i mioguća na ruskom tlu.

"Naše su žene jedne od najlepših, naša je mafija najčvršća a

nafta najjeftinija. Kao biznismenu, moja domovina -mi savršeno

odgovara!", kaže Vladimir.

Na insistiranje da odgovori na pitanje da li se ikada oseća ugroženim, odgovoriće metaforom. –

"Pogledajte na primer afričkog nosoroga. Hijene koje ga okružuju mogu kidisati na njega, zarivati svoje zube koliko hoće ali to ga preterano ne uzbuđuje. Koliko se sigurnim osećaš, zavisi isključivo od same ličnosti. Smrt vreba svakog od nas u svakom trenutku. Nepoznavanje ljudi iz sopstvenog okruženja je poput odlaska u Afriku bez prethodne vakcinacije. Ne osećam se 'plenom” ali normalno je da postoji zdrava doza straha i opreza. Zato su fu profesionalni telohramitelji kao zaštita od fizičkog napada i ucena. No, potpuno smo otvoremi prema državi ı njenoj kontroli ona ionako zna šta Jedemo, pijemo, s kim se viđamo, šta mislimo. Na kraju, Ja sam samo obični poslovni čovek i ako moram deliti svoju zaradu sa nekim, spreman sam ma to.”