Svet

~

Porok se ne dopada nikome, ali se ljudi trude da ga imaju. Horhe Luis Borhes

BRDJEVI

onešto znam o brojevima. Beogradski nađrealisti, naši mili Bretoni, kako bi već rekao Slobodan Novaković, bezmerno su verovali broju 13. Atelje 212; beogradski, već odavno ima daleko veći broj stolica nego što to njegovo ime hoće. Onih ız kultne prostorije u Borbi. Kada je sve počelo. Kad sam bio mali. isto sam veoma voleo broj 69. "Batine" cipele, u onoj “truloj" kraljevskoj Jugoslaviji imale su magične brojeve koji nikada nisu prelazili dve cifre: 99.99. Ttd.

Ovih dana sam zbunjen, žestoko. Citam u novinama da je, ona doktorka uzela samo 202 hiljade dinara. na Klinici gde je šef. Zašto se zaustavila? Ima toliko magičnih brojeva, ı ođ sedam cifara, pred kojima Je, ipak, trebalo da zastane. Zašto se ustručavala? Otkud tolika skromnost? L onda, nikako da proniknem u zagonetku: između dva zelena Sveta nisam naišao ni na Jedno saopštenje o tome koliko je dece iz ratnog Sarajeva prevezao. onim poznatim Kikaševim avionom. Popov Steva. Sta radi onaj štab za navodno snimanje filma? Zašto miruje? Zašto Je, čak ı on, otporan prema inflaciji?

DODIR SVINJE

U štampi Je knjiga izabranih -pesama Đorđa Balaševića, našeg legendarnog trubadura: Dodir svile (Gradska biblioteka Zrenjanin. edicija Feniks)

Naslov je, u Jednu reč, kongenijalan. _ I dok gledam kako je Rastko Cirić, veliki naš meštar slova, opremio tu sjajnu knjigu, podsećam se njegovog crtanog filma Odlazi cirkus. na muziku Balaševićevu, ı u produkciji Ređepovoj. "Neoplantinoj".

Nostalgija?

Ne tek Jedino to.

Balašević nas je opomenuo na sve nežnosti OVOgS vremena za koje se tvrdi da Je nemoguće.

Dodir svile.

LONDON

Na uglu Gogoljeve ulice, ı one koja nosi ime Danila Kiša, u Novom Sadu, ponajviše udaljenosti od banalnosti može se još sresti u kafeu London. Igor Karanov onde kasni ali ipak stigne da zapiše novi stih, Rale Nišavić nas podseća na davne

· petrovaradinske dane, čuju se

stari napev1, susedne zemlje odjednom ı nisu tako daleko, a iza svega, kao jesenji zastor, pada kiša, koja se, gusto, tiska u prozorima Jedne oaze spokoja. Sve u blizini Sveta.

SVILE Ti U Grafici, u kabinetu MihaJjla Svilara, nove su dve velike

fotelje ı Jedna slika. A srdačnost ı tiha pronicljivost Mihajlova Je ista. Sad tek razumem zašto je njegovo predsoblje uvek prepuno molilaca. : Svilar je Jedan od sasvim izuzetnih naših ljudi koji dobro zna gde Je. I kad, u nekom niskotiražnom listu, koji uređuju dve starice, Sovori o pesniku Salajke ı naše planete, Balaševiću. Atlanti, ı kada posluje. i kada ćaska. Jedinstveno.

VOJVODINA STARA

Samo su dva srpska prominentna pesnika Vojvodini staroj govorili, u isti mah, i ti, ı VI. Obojica veoma bliska tvrdnji Vase Stajića, danas toliko aktuelnoj: "Svesni smo da su sve nedaće Vojvodine nostra nosterrima culpa." Prvi je Veljko PetTOVIĆ koji je ovoj srpskoj zemlji uputio toliko prekora, toliko svesti predskazanja, toliko nastojanja da se uspravi, u neVICmenu. Drugi je, bez ikakvih sumnji, Zarko Vasiljević, magični nostalgičar, izuzetni lirski hroničar onih dvesta novosadskih godina koje pominje u posveti primerka svoje knjige Đorđu Kodi.

Kao što je Poljska za Vitolda Gombroviča prevashodno kolektivni život formiran vekovima (Biserka Rajčić), tako je Vojvodina stara, za Zarka Vasiljevića, jedinstvena baština graždanskih uspomena, sudbina, pokreta. Ima stoga pravo Zoran Đerić kada – u ovom našem trenutku rehablilitacıje građanskog društva — napominje kako je pesništvo Zarkovo izuzetno aktuelno, podsticajno. Kao da, odista, nije prošlo već pola stoleća od smrti pesnika koji je naz

PE M OR 7

,

|| SIDRAN, REĐEP, MALNAR...: Od kako Rug

: | IOS KA žŠ * e #8 KIA Ž Ki pN PRES UP g 1kLg 4! Bg 4! pig: Ni gp ww", hwezr.e WB: POL P. NIM Wit 8 Yıl0 +

novo. metafizički odrešito, ime-

novao naše trgove, prepoznao, kao prvi ı potonji čovek, naše ulice, a našim zdanjima ı prolaznicima, našim grobljima ı našim zadužbinama podario mitsko ozarenje tajanstvene one svetlosti patrijarhalnih običaja, znamenje postojanosti ı bezmalo završenosti.

Luis Bunjuel, u svojoj autobiografiji, pisanoj na kraju puta, beleži ı sledeće: "Priznanje: ı pored moje mržnje prema sredstvima informisanja, voleo bih da mogu da se dignem ız mrtvih svakih deset godina, da odem do-prodavnice novina ı da ih kupim nekoliko. Ništa ne bih više tražio. Sa novinama pod rukom, vratio bih se na groblje ı čitao bih o nevoljama u svetu, pre nego što zaspim zadovoljan u sigurnom zaklonu groba". Dušan Matić, koji je na temu novina, tih jutarnjih molitvi savremenog čoveka pisao ı često ı Iiskošeno, u pesmi Pred buru ima ı stihove:

U dnu tame mog srca sedi neki čovek

s novinama u jednoj s dinamitom u drugoj ruci

tako provodi svoj vek.

Ulazi u sferu antologijskih slučajeva koincidencije što je, bezmalo sa onim Matićevim dinamitom u ruci, Bunjuel, baš pred kraj života, živo želeo da snimi film o teroristima, našim, ovovremenim.

Zarko Vasiljević se suvereno pridružuje ovim pesnicima, pre svega pesmom Brojevi žive sa čovekom Kao psi i verni su mu. Onde, kako već biva, njegov dvojnik Petar Petrović, rođen, kao ı on, 7. maja 1892. godine,

ova i Milošević potpisuju sporazume, dr Ređep li je Sarajevo sledeća stanica?

Petar Petrović sedi u kafani, sam sa ilustrovanim listovima, i ne primećuje kako je sela preko puta njega njegova godina rođenja i pored nje 7. maj,

i kako ga pažljivo motre baš kao pas gosu, izležavajući mu se u dnu nogu sedi Petar Petrović u kafani i lista ilustrovane novine,

i svuda vidi opet rat i klanje, u Spaniji i Kini,

vidi svuda navijene ruke i navijene noge.

i vidi stogodišnjicu Leopardija i telefona i pronalazak bacila sa čudnim imenima,

gleda, čudi se i zamisli Petar Petrović kraj stola,

podigne oči, skoro da zap-

lače zbog Kine, Leopardija i čudnih bacila,

i onda primeti preko puta sebe verni broj 1892, godinu svoga rođenja i pored nje 7. maj.

Tako je svojom prethodnom, prevremenom smrću pesnikov junak, uostalom identifikovan sa njim samim, ostav1o Iza sebe samo rasklopljene ılustrovane novine, u spiralnom., sSotovo Zakonomemom rimu tragičnih planetarnih vesti, senzacija užasa ı rata koje nas ne napuštaju. i po kojima se on, ustajući s Vremena na vreme ız svog zaklona u grobu. intimno približava Bunjuelu i njegovoj gotovo borhesovskoj maštariji o povratku.

Danas se ovde može razložno izgovoriti! kako Vojvodina ı Novi Sad u ovom stoleću nisu imali autentičnijeg lrskog tumača njenih veduta, njenih graždana, njenih velikih ı malih

umire istog dana ı mcseca, smrti. I to baš tako: Vojvodina

1937. godine. kao mentalitet, a Novi Sad kao # ISP BJEVE 53 Pit Oi W ZPMeSON -š 5 OR TS,C_S CB ML MiFNK AVON Ot MK NAPA ute Lire Xap:NAN

ne mora više na Kosovo – da

AE: AN gi Ok aKENANKLM VC.

ne zalaze nikako.

Koje novine bi, danas ı ovde, .

odabrao ovaj pesnik, upravnik, reditelj ı dramaturg Srpskog na-

grad po meri čovekovog usprav-. nog trajanja u Panoniji gde zve- zde, kao kod Ovidija na Pontu, .

i i { } #

30.9.1996. Svet

MA: - 0

f

rodnog pozorišta. sekretar Mati- |

ce srpske ı urednik njenog Letopisa, prevodilac ı veliki flaner,

{

u matoševskom smislu reči? Ne s

usuđujem se da biram. Svakako znam koje ne bi mario. u ovom. tako bunjuelovskom času kada se mentalitet Vojvodine, kao njeno Jedino biće. potpuno ravnodušno prema administrativnim granicama I ograničenjima, razaznaje najočitije na Konjovićevim platnima. u trubadurskim nežnostima Balaševićevim ı upravo u njegovim dugim, na meandre ravničarskih reka nalik stihovima iza kojih, decenijama već, koračamo kao ıza stegova SrGa_

Gospodine graždanine Vasiljeviću. u svemu ste prepoznavali ı ostvarivali teatar, pa neće bit: nimalo neprimereno ako kažem da nekoliko nas. a sve nas Je kanda više kako ide ovo žurajivo vreme, možda uvek možete sresti upravo na uglu gde Zlatna greda preseca sokak Hle-_ barski. kako ste zaželeli, davno.

MAŠTARIJE

Žurim na simpozij o Borhesu, ambiciozan, čudesan. Dolazi Marija Kodama.

Svaka čast Beogradu. || Đurđini ı Filipu Matiću. |

Borhes Je među hama. zau-| vek. Najuticajniji sipski autor.

Uticajniji ı od Cedomira Popova i od Jovana Delića? i

Nemojte se zezati. e |

EOF EN GI 0

ue ad yasları ava: pini Wyasia a Bin