Sveti Sava kao propovednik Srpske pravoslavne crkve : sa prilogom njegovih propovedi

| |

код угарског прва, Дије да га одврати од рата са Стеваном и остави Србију на миру плод је речитости, воље божје и дипломатичности Св. Саве ит. Д. итд. Једном речи, својом необичном речитошћу Св. Сава умео је толико придобити за себе људе великог положаја п запленити њихова срца и душе, да му ниједан готово није могао одрећи оно што је тражио м не уважити му разлоге које је у својим беседама п проповедима износио.

Необични проповеднички и беседнички дар Св. (Саве најбоље потврђује сам Теодосије Хиландарац у свом спису „„Кивот Светог Саве.“ Он каже, пошто је прочитано Стевану Немањи од Св. Саве из Свете Горе писмо, које је он као одговору виду посланице послао по очевим изасланицима који су били дошли у Свету Гору да врате Св. Саву натраг у Србију, да Немања пошто је саслушао писмо и престао плакати „ДИКИТ се сложенпо и силЕ слокесњ“ (стр. 85). Исто тако мн

"цео скуп представника српских, који су по позиву

Немањину дошли да присуствују његову одречењу о; престола, кад им је прочитано Св. Саве писмо „Екси же оуслишавше србдвцемћ и доушео оумилњни Бмках (оуј“< (стр. 36). Затим када је Св. Сава држао панегирик Св. Симеону над његовим моштима кад су пренесене у Србију, пред својим братом Отеваном, великашима, и народом, и када је завршио своју проповод онда „саМОДрЕЖБЦ (Стекан) и кбси Благоршдне страшнос штлашенце СЛААШАКШЕе, сЛЕЗНА соуште, прћклангхоу Ебје скос, тако И мноГАМА ОММИЛЊЕНТЕМБ ЗАББГТИ МБ ХлбЕЊ свнЕсти евсхоткти, БК Бо оуже и двнњ прЕклонил се. чодит же се старкиши Братк сладости езмка и силћ словесњ влагод ти Божји исхоДешти изБ оуст МБНШАГО, И КБ себћ ГЛАГОЛЕЕТЊ: ШТБ коудоу семоу прмо дроств си дана емоу да сице глаголветк“ (0. 92)

Кад је Св. Сава ишао по српском народу да проповеда слово божје пи учи га свему добром п узвишеном, за то његово проповедање Теодосије каже: »БЕ Бо и слоко его медомњ сладостимо вњећућ насиштаоште“ (стр. 96). За беседу Савину, коју је говорио Стреву да га одврати од злочинстава разних и напада на СОтевана првовенчаног краља, добротвора његовог, каже се код Теодосија: ико квскмћ слкшшештимњ ДИКИТИ се сладости езмка и силћ слокесњо скетаго и прЕмоудро мо