Sveti Sava kao propovednik Srpske pravoslavne crkve : sa prilogom njegovih propovedi

ПАНЕГИРИК ОВ, СИМЕОНУ

КОГА ЈЕ ГОВОРИО СВ. САВА НАД МОШТИМА СВ, СИМЕОНА КАД СУ ПРЕНЕСЕНЕ ИЗ СВ, ГОРЕ У СТУДЕНИЦУ

и : . тај

Брат Св. Саве, Стеван жупан, доцније Првовенчани Краљ молио је Св. Саву да пренесе мошти њиховог оца, Ов. Симеона у Србију у манастир. Студеницу и да над њима заклетвом утврди мир између њега и брата му Вукана. Св. Сава испунио је молбу свог брата Отевана и 1207 године пренео је мошти. На српској граници дочекао је мошти свог оца, Св. Симеона, и Св. Саву сам Стеван жупан са целим свештенством тако свечано, да је то личило на анђелско путовање којим се хтела да засведочи деци светитељеве отаџбине слава божја. На месту преласка у Србију свршена је општа молитва уз певање псалмова и песама за покој светитеља Симеона. На дан смрти Ов. би"меона 18 Фебруара Ов. Сава отслужио је литургију и молитву Богу, када је потекло и миро из гроба Ов. Симеона и том приликом (в. Сава изговорио је панегирик, који је записан код Доментијана на стр. !98—200 и гласи овако:

Браћо, оци им децо!

Чујте добро и равумите благодат која нам се јавила Господом нашим Исусом Христом и овим господином нашим, који је пристао уз Господа и заволео га по јеванђелској заповести, коју је дао сам Господ: „треба љубити Господа свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свим осећањима својим пратити заповести његове“. Заиста овај преподобни отац наш тако заволе Бога п усрдно га слушаше, да ниједну од његових заповести није пропустио него је све сместио у свој свети ум и душевна недра своја и записао на олтару свога срца; искрено је следовао заповестима божјих светаца, све је тачно и потпуно чинио и испуњавао до смрти своје, па и последње речи Господње хтео је остварити: „онај који до краја претрпи спашће се“, као што и јесте многи од вас очевидци и сведоци почетка његова живота и тим истим својим очима ви видите свршетак његов, ој је украшен великим чудима. За тако велику љубав у животу, Владика и цар небески наградио га је многим даровима, уврстио га је у број светитеља својих да с њима нераздвојно пева вечно, па чак и луД6а нам је показао преко њега, дајући болеснима,