Sveti Sava kao propovednik Srpske pravoslavne crkve : sa prilogom njegovih propovedi

4 ношћу па и црквеним проповедништвом, а нарочито у прва времена појаве хршшћанства међу Србима, када је. без живе проповеди и поуке народа у новој — хришћапској верп немогућно ни замполити ширење хришћанства међу Србима. Отуда се мора претпоставити да је црквено проповедништво код Срба православне вере било п до Светог Саве, но само није до нас дошла никаква написана проповед из тога времена, да би се могло што позитивно о томе казати.

Св. Сава п брат му краљ Стеван Првовенчани, први наши књижевници, бејаху врло добро познати са сувременом грчком ученошћу. Томе су допринеле много политичке прилике тадашње српске п византијоке државе, које као сусетке утицаху једна на другу, а нарочито величина пи превласт византијске културе над осталима остављаше својих великих трагова и плодова на земљишту српске државе п њене културе, као и одлазак Св. Саве у Св. Гору, где је грчки језик био разговорни и богослужбени, где је богословска литература пмала врло велику употребу п разраду. У то време био је тамо пренет центар верског живота п богословске науке, што најбоље сведочи сам одлазак Св. Саве баш у Св. Гору а не у које друго место византијске царевине. Отуда се Св. Сава и могао добро упознати са грчком богословском књижевношћу п њом обогатити, па онда у својој цркви и свом народу постати првим црквеним књижевником као што је био пи први организатор у српској народној цркви.

Доментијан, приповедајући о повратку Ов. Саве из Никеје где је израдио самосталност српске цркве, помиње како се он, идући у Орбију, свраћао у Св. Гору у манастир Филокал п каже: „книгњо многки прћПисА Законбнње 0 испраклвнин ЕКрб, ихбже трћвовдаше СББОРБНАМ РЕМОМ Црвквки, и Кбсе свтворикњ веже на потрквој скетни го (ЛАшвот Светога Симеуна пш Светога Саве написао Доментијан, на свет издао 5, Даничић 1865 године стр. 227). Св. Сава је дакле једнако имао посла око искорењивања јеретика, око организовања и утвр= ђења српске православне цркве, ради чега му је преко потребно било радити и на црквеној књижевности, као врло поувданом и преко потребном средству за утврђење вере, морала ш богослужења. Зато сада је-