Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

И ако се из наших споменика види, да је и у старини јесењи рок разним обавезама био Митров-дан и Михољ-дан, сретамо се и са Св. Мратом, као роковским даном. Тако, кнез и властела града Дубровника пишу 6. јуна 141. г. Милутину и Мирославу Прибисалићима, да по неком послу њиховом са извесном властелом дубровачком имају доћи у Дубровник, обојица или један од њих, „до Мратини дне.“ Од онога дана, кога дођу, вера им је за месец. Ако ли „прђ Мратина дне“ дођу, то је боље:.) За земљорадника, нарочито наполичара, кмета, чивчију и закупца земље и сада су дани разних давања у доба, када се нешто може продати, И Мартињ дан је један

_ од важнијиха.) У Црној Гори покладе Божинње зову Мратињим покладама, Као што се и код Арнаута, код којих је још одржана крвна освета, често пута даје вера (беса) за време пољских радова, да би се слободније људи кретали и поље средили, тако су и Црногорци веру и белегу до свршетка сређивања летине давали, а убиљега је мратинске покладе, таде с Турцима да заметну кавгу“ М у Метри, хрватском приморју, а од ХУШ в. и у Хрватској и Славољији Св. Мрата је рок и каже се: „у Мратињи велике су ноћи, Мратиња је близу, хоћеш се ове Мратиње женити, најкаснија до Мратиња_ сиса, у јесени о Мратињу), ит. д. И у домаћим међусобицама Св. Мрата је био рок. За почетак једног братског покоља у Боки каже се, како су на Мратињ дан испред подне стали узасобице пуцати. Они лепи дани позне јесени, за које се, ради утехе онима, који нису спремили зимницу или нису успели посејати, у другим крајевима нашим каже, да после

Митрова дана настаје сиротињско лето, у Боки се називају Мратинско лето.) Е х · Зато није ништа необично, што у нашој Краљевини имамо

99 насеља названих по имену Мартина, и то у свима крајевима одМарибора (Мартини, Мартиње, Мартинушевац), уљане (Мартин Хриб, Мартиња Вас, Мартињак), Сушака и Дубровника (два села Мартиновићи), Срема (Мартинци) и Банат (Мартонош), па доле на југу с једне стране до села Мартиња у североисточном углу Пиве, а сдруге до Врања (Мартиница) и Велеса (Мартовце). Од Мрате има пет назива села, и то опет у разним крајевима: у Босни (Мратинци тузлански, Мра-

тинићи фојнички), Далмацији (Мратово книнско), Црној Гори

1) Медо Пуцић, Споменици Српски, књ. |, Београд 1858. г., стр. 104.

2) У. Водт5ће, 2ЈРопте задат ргаотт ођгбаја и Јизтћ З1оџепа, киј. [, Хастеђ 1874, з1г. 471.; Мјаф тих Мазгигапе, Рутлозе га Нгодзке Ргатпо= _ротјезта Којестаћ, Ђастеђ 1908—1912., 5. 633.

3) Вјебик Нгмафзкода 11 Згрзкода Јелка Јидозјомепзке АКадепије, до М], зб. 4902 МПЦ, 5. 1. . У

4) Вук Врчевић, Лиз Српских Приповедака, Панчево 1881., стр. 232