Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

пе расе

108

који су са собом доносили и део митолошког култа Св. Мартину, а који су, као странци, могли бити и неутрални у току

"оног једновековног прелажења владања у турске руке, па

стећи и име кулиза, што у народу значи улизица, наметљиваца, шпиуна. Турцима су они били и потребни, јер су продужили ек-

· сплоатисање рудника. Већ султан Бајазит, наследник Муратов,

ковао је сребрни новац у кратовско-ћустендилским рудницима. Ондашње држање Саса може се схватити према држању неких наших Евреја за време аустро-бугарске окупације, када су текли, нарочито око промене и извоза динара, који је за све време јачи био од новчаница окупатора, али су га ови опет вештачки обарали. >

И ови су прекори донекле, ради сакривања старих трагова, поред родољубивог утицања, могли битиразлог, да се Св. Мрата, као крсно име, замењује Светим Стеваном Дечанским. Да је примање Св. Краља Дечанског доцнијег датума, видимо иизтога, што једне исте породице славе и њега и друге светитеље. Например, док Лисичићи, у Подгорици, славе само Св. Краља Дечанског, дотле од тамошњих Пелчића неки славе Св. Симеона Столпника, 1. септембра, а неки Св. Краља Дечанског (6. Е. 3. књ. ХХХМШ, 497., 498:). А за Живановиће, у селу Живковцима, у Качеру, пореклом из Мајина, прелазу из Црне Горе у Боку Которску, смешано се каже да славе „Св. Краља Дечанског, Мратин-дан“. (6. Е. 3., М1, 810 ). Рекло би се га је старије и да је првобитно слављење Св. Стевана Дечанског, као оно и Св. Саве, у коренитим, више расељаваним, него насељаваним крајевима нашим. Тако, поред породице Башица, у вароши Љубињу, и Ђајићи у селима Зарјечју и Жудојевићима, у Херцеговини, пореклом из такође херцеговачког села Корјенића, славе Св. Стевана Дечанског, а и породица Дракулића, из села Корјенице у Лици, која казује, да је пореклом из Корјенића херцеговачког, слави исту славу (6. Е. 3., У, 807.; ХИ, 124., 308.).

У Подима, у Боки Которској, Светог Стевана Дечанског славе Поповићи, пореклом из Подгорице (6. Е. 3., ХХ, 495.). Тако исто и у Сарајевском Пољу: у селу Војковићима Милићи, звани још и Шијаци, старином из Старога Влаха, и у селу Бињежеву Бандуке, досељени као мајстори из Колашина, славе Св. Краља Дечанског. У ваљевској Подгорини и Колубари славе исту славу, између осталих: у селу Вртиглавама Бабићи, досељени из Осата као мајстори; у селу Градцу пор. Јањуша, досељена из Бабина; у Дупљају Терзићи, досељени из Дробњака; у Забрдици Грбићи, из Полимља, и други (6. Е. 3., ХГ, 145. МШ, 620., 621., 636., 659., 674.). Премда би требало код свију светодечанаца, мратинаца и мининаца, испитивати породична предања о правој слави њиховој.