Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

и

118

Пости и меси колач Св. Сави и велика већина по суседним селима: Везичеву, длатову, ћовдину, Шетоњи, Буровцу, Крвији, Орешковици, Малом Лаолу и др. Кад хоће да се нашале један с другим, онда и тамо они, што не посте за Св. Саву, дирај оне што посте, како су њихови претци, кад је Св. Сава путовао по народу, украли и појели опанке његове, па их проклео, да за то испаштају.

Поп Андра је родом из истог села Великог Лаола иу њиховој се кући постило и данас се врло строго „држи Савин пост.“ Зна из детињства за овај случај из њихове породице. То је било пре 70 година од прилике. Имао је стрица Стевана!) у војсци, у Крагујевцу, а у војсци се и онда још мрсило уз један део поста. Кад је о Божићу дошао на одсуство и кућа запостила за Св. Саву, он продужи мрсити, али му се деси, да се секиром јако посече по руци. У то време им се и во заглиби у неку слатину (мочварно блато) и угине, пошто нико није наишао, да би га могао избавити, Стриц закључи, да су се оба несрећна случаја десила зато, што је он премрсио Св. Саву, па се зарекао, да то више не чини и одржао је реч, а у породици се сада на Савине покладе понављају младима казивања оваквих својих и туђих случајева и саветује им се, да добро пазе пост, па ће о Св. Сави доћи и печено прасе,

Момир Ковачевић, као парох блацки, у Ср. Прокупачком, сада медвеђски, казивао ми је за некадашњу своју парохију јабланичку, у Ср. Расинском, да, како у њој, тако и у суседнима има велики број породица, које врло строго посте за Св. Саву, искључиво ради стоке, као и Аранђелов пост, т. ј. за Св. Аранђела јесењег. И с леве стране зап. Мораве, у Медвеђи, Дренови п др. селима посте ову „Ранђелову недељу“ за стоку, али тамо не и Савину недељу. У Расини ко пости Савину, не пости Аранђелову и обратно. Обе недеље, тако исто

једни једну, други другу, посте и у ондашњој његовој парохији блацкој, као и у целом северном делу Топлице, паиу продужењу до Копаоника и током Расине. Аранђелову недељу посте ради множења и здравља стоке, а Савину недељу због очувања од зверова. Десио: му се тамо овај случај. Неки Мата Милић, из села Мукеле, мало је прошао света, па мрси средом и петком, али Аранђелову недељу никако. Прошао поп Момир кроз његово село уз Аранђелов пост, свраћао га домаћин, а овај се нећкао, т.ј, неће да сврати, ако му не спреми што мрсно. Жена се нарочито противила и само на наваљивање мужа спремила, али је приметила, да им се мора неко зло десити. Човек јој је казао, па макар, хотећи тиме да се покаже

слободнији, и ако је, вели свештеник, и он у ствари невесело

1) Отац му се звао Степан, а стриц Стеван, Народ и данас и по другим странама ова два имена сматра за различита.

8