Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

пи

· МЕ Па

Стојко Ђ. Поповић, парох ратајски, у Округу Врањском, раније дугогодишњи скупљач писаније за манастир Св. Прохора Пчињског, казивао ми је, да и село Воганце, у Пчињи, 1 час од Св. Прохора удаљено, пости Св. Сави и прича се, како је Св. Сава, пролазећи туда, потражио воде од неког говедара, а овај му није дао, и још му и тикву, у којој је светитељ носио воду, украо. Сада посте, да би се удобрили светитељу, који им је проклео био село, те у њему и данас нема ни чесме, ни кладенца, ни бунара, ни у опште ма какве пијаће воде, осем реке Пчиње, из које за све потребе заитају воду, па била бистра, била мутна, Пробали да копају бунаре, па не наилазе на воду.

8., Нека предања о Св. Сави, везана за поједина места

У вратничком синору, на утоку Љуботенске реке у Вардар, код моста на овој реци, онамо, куда низ Вардар пролази краћи пут из Тетова за Скопље, једну велику стену народ назива Савин Камен, Прича се у околини, како је Св. Сава, кад је туда путовао, да учи народ, легао на овај камен, да спава и отпочине. Како је Вардар на том месту дотада врло бучан био, светитељ од бука његова није могао заспати, те га прокуне, да се више не чује, како би сеу тишини одморио. Вода је одмах ућутала, и ту је Вардар и данас тако тих, да се и не чује ток његов. Ако се не гледа у реку, не може се ни осетити, да тако близу вода протиче. На самом Савином Камену показујују место, где се Св. Сава одмарао, а на коме се познаје удубљење од тела и од пешачког путничког прибора његовог. Ови су знаци одмах до пута и главно издубљење заиста има облик, као кад човек легне на леђа. Поред ове белеге показују и два мања удубљења с једне и с друге стране. Једно је, у коме му је тиква с водом стајала, а друго је отисак од путничког штапа светитељевог. Казивао ми Трпко Петковић, парох рогачевски, у Доњем Пологу!').

Причања о чуду Св. Саве, како је прекраћивао речни шум, да би се спокојније могао одморити, чују се и у другим местима, нпр. поред Млаве, близу манастира Горњака. Тако исто и о траговима његових одморишта на стенама, као подесним за то местима у оно доба, када је све у густе и тешко проходне шуме урасло било. На врху Дурмитора, на висини

од 2.600 метара, налази се Савин Кук и Савина Вода,“) више

7) Слично казивање из истог краја објавио је Милан Ј. Гајић у Годиш-

зњици Н. Чупића, књ. ХХ!, Београд 1001. г., стр. 164.

2) Босанска Вила, год. ХМ, 1899., стр. 69.