Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

=== 5

међусобну преписку њихову.) На какав начин они прослављају Св. Саву, као патрона свога заната, нисам имао прилике да распитам. Како је то повученији од главног саобраћајног и трговинског пута Морава— Вардар крај, са много очуване патријархалности, то је очекивати, да нам онамошњи свештеници и учитељи пронађу и изнесу много лепих оригиналности у том прослављању. _____- – -

Дакле, почев испод Гњилана, па до Бујановца и Врања, сва села сеју конопљу и баве се прерадом исте и то по преимућству у зимње доба и, у опште, кад немају пољских радова, дакле без штете по те радове. ____

Док је била живља трговина са ужаријом радили су сви, а сада већином по 3—4 купеу селу.а) Сви они славе Св. Саву као учитеља и заштитника њихова заната. Стојко 5. Поповић, парох ратајски, причао ми је, да се, као некадашњи скупљач писаније за манастир Св. Прохора Пчињског, дешавао на слави врањских ужара о Св. Сави и слушао од њих предање, да је ужаре научио Св. Сава, како да преду жице, да од две жице суку канап, и како да од два канапа сврбу, неки кажу и суку, сипиме двојанке, од 3 тројанке, од 4 четворке сиџиме, а како да од сипима пресучу ужад, и то: од 4 тројанке сиџима једну тројанку ужа, а од 4 четворке сиџима једну четворку. ужа или конопца и како да од 10 ужади саставе и увежу тесте. -

У путовању своме наишао је, веле, Св. Сава на ужегре, како су поред некаквог зида отегли сиџиме, па од њих прстима уплећу конопце. Назвао им Бога и питао шта раде. Одговорили му: „сврћамо, дедо, јужа“. Св. Сава им каже, како бе их научити, да се не муче преплићући прстима, нити да морају више њих радити око једног ужета, него један сам, и то лако. Онда им патарицом нацрта у песку садашњу алатку њихову, звану калуп и каже, да начине тако од дрвета, па их научи, како да у њему издубе оне четири извијене бразде, да отегну четири жице, уведу их у бразде калупа и вуку овај, а натај начин да им се предмет израде сам уврбе без великог запона. и помагања од стране других. После им Св. Сава показао, да за разне израђевине своје начине и разне калупе, велике и мале, са 2, сад и са 4 бразде, удубљене према дебљини онога, што се жели израдити. 5

Михаило Стефановић, парох гумеришки, у ср. пчињском, казивао ми је, да и у његовој парохији готово цело село Моштаница ради и ужарски занат и празнује Св. Саву као.

1) Видети један пример такве родољубиве услуге њихове у спом. књизи Зар. Р. Поповића, /Тред- Косовом, стр. 24

2) Риста Т. Николић — Врањска Пчиња, Српски Етнографски Зборник, књ. У, Београд 19083. г., стр. 162.