Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

_________ ________-

Методија, апостоле словенске, и то не на дан њиховог зајед-

ничког празновања, 11.724 маја, но на дан самог Св. Кирила, 14./97. фебруара. За изучавање култа словенским апостолима у

нашем народу врло би корисно било испитати и записати

_ историју ове занатске славе, т.ј. откад се зна да славе, има ли у еснафу каквих прича и предања о њиховим заштитницима, знају ли да се и у ком другом месту празнују словенски

просветитељи као заштитници ова два заната»

3. Свети Сава као заштитник појединих домова.

Светог Саву празнују У свима српским крајевима, негде

у већем, негде у мањем броју, и поједине породице, као ку-

Невну славу, крсно име своје. Овако оделито Св. Саву славе:

или као јединог заштитника, патрона своје куће, или имају још слава, или славе другог светитеља, а преслављују Св. Саву. __

По до сад објављеној грађи и извесним нештампаним подацима, што их имамо при руди, могу се готово утврдити и главна огњишта слављења и преслављивања Св. Саве, из којих су и један и други вид домаћег прославњања нашег просветитеља миграцијом насеља разнесени и у остале српске крајеве. Саме те изворне базе слављења Светог Саве, као заштитника куће и рода, по положају, по природи свога терена и по историјској прошлости својој изводе нас из досадашње недоумице, да је и до Х!П века могло бити међу Србима нехришћана, који су се крстили тек после смрти и пошто су светитељством увенчани били телесни остаци (Св. Саве, па онда узели његов дан, као замену ранијем, дохришћанском домаћем божанству свом, Да није, могло се мислити, тако, онда откуда слављење Св. Саве, кад се у националним наукама нашим још у главноме држи тога, да су наши претци узели за породичну славу светитеља, на чији су се дан крстили или да су, уопште, одмах још при крштењу свом заменили своје домаће божанство. ма којим хришћанским светитељем> Ни претпоставка, да су сви данашњи светосавци могли у времену после проглашења Св. Саве са Светитеља заменити Св. Савом дотадашњег хришћанског патрона свог, нема места, јер се позитивно зна, да се славе мењале тек у доцнија тешка времена из нарочитих и важних узрока, па и то врло ретко.

Промене слава било је мало више у Црној Гори и њеној.

најближој околини у она најмучнија времена, кроз која је наш народ прошао. Павле Ровински, познати испитивач Црне Горе, сматра славу нашу као чисто хришћанску установу, која нема везе са дохришћанском вером наших старих, па узима ове онамошње промене славе, као доказ неоснованости.

Ф