Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

промене славе. Има узимање друге, па им треће славе због долажења женидбом у купу (домазет, привук, припуз, уље5, доходац), која другу славу слави, због наслеђа, па и куповине земље и „узимања колача те земље,“ т.ј. примања с њоме и славе ранијег сопственика, а и због заветовања.

Кад би се слава мењала, онда би највећи број узимао Св.

Саву. За то имамо доказа и у даљој прошлости, а и у сада

шњости код оних, који прелажењем у православље или који

из других каквих побуда примају и другу славу. Они најчешће узимају Св. Саву. -

Преслављање и заветовано слављење Св. Саве може бити и новијег порекла. На пример у селу Секирју, у Пољаници, пореклом из Пчиње, 7 породица славе Св. Саву, а „ту славу, | по предању, почели су да славе зато, што су сеу ози Св. Саве спасли од неког зулума.“') Али као главни домаћи патрон Св, Сава се слави из старине, а претци свечара свето“ саваца морали су бити без домаће славе онда, кад су узели да славе Св. Саву. Е

У колико је то записано, највећи број кућа слави Св. Саву: у кривопаланачком, пчињском и власотиначком крају у источном делу наше земље; око Копаоника и Рудника у средини; међу Васојевићима, у Херцеговини, нарочито у Дроб-

њацима, Пиви, Гацком и Невесињу — у западним крајевима нашим, Ово су главни матичњаци, из којих се пресељавањем и на друге стране изројило слављење Св. Саве, Преслављање Св. Саве налазимо готово искључиво у Херцеговини и међу исељеницима отуда. За показане источне и средње пре деле, у којима је старо наше рударство онако цветало, и који су колонизирани били Сасима рударима, може се с позитивношћу рећи, да њихови светосавци свечари свакојако воде порекло своје од заосталих и утопљених у околни наш народ рудара странаца. Оправданост те предпсставке боље ће се још видети из онога, што даље будемо показали.

Кад би имали потпуних података о томе, колико кућа из самих споменутих крајева кога светитеља славе, онда би се и број светосаваца сразмерно знатнији показао. Али, у недостатку ових, морамо се ограничити на податке, које имамо о сразмери слављења Св. Саве ван главних кругова светосаваца свечара, код исељеника отуда или потомака њихових. Тако у Београду, и онда насељеном из свију српских кра-

_јева, и, као таквом представнику целине нашег народа, било је у 1877-ој години у ондашњих 9 парохија његових 2834 свечара, који су славили 52 празника и светитеља. Светог

1) Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, Срп. Етн. 36. књ. ХИЛ, Београд 1905,, стр- 176. |