Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

32 _______- - - _____-_____Саву је славило њих 9, а по броју он је као домаћа слава _на !8-ом месту. Дакле, било је 34 светитеља, који су мање свечара од Св. Саве имали) Како су и шумадијска села у главноме миграцијом насељена из других српских крајева, то не бе бити (без интереса да видимо и отуда једну овакву статистику из новијег доба. У Лепеници било је 1903. године 11.747 домова, који су славили 49 разних празника и светитеља. Међу њима Св. Саву је 41 дом славио. По броју домова наш је светитељ на 20-ом месту; 29 празника и светитеља мање је свечара имало.) = _ Да се вратимо изворним крајевима слављења Св. Саве. Почећемо с Херцеговином. Главни њен део, Хум, до освнивања архиепископије и до првог архиепископа нашег Св, Саве (1219.) припадао је сплитској архиепископији, а зна се какве су смутње у овој настале после романизирања њеног и гоњења словенске писмености и словенског богослужења на сплитским саборима. Борба за своје писмо и свој језик нарочито је изазвала отпор и застој у чишћењу и развићу хришћанства у планинским окрајинама архиепископије, које су, па и Хум с њима, и иначе још само по имемену и формално хришћанске биле. Последица тога било је оно старо тројеверство; православље, припадништво западној цркви и богомилство, и борба између латинства и свога сопственога, коју је у корист овога решио кнез хумски Мирослав. Он је због тога водио распру са Римом и у погледу јерархијског припадништва источној цркви и словенског богослужења угледао се на свога брата Стевана Немању и остао доследан у томе. Хумско црквено раздељење није било онако упадљиво и борбено, као у повученијој од црквених центара Босни, али је свакојако допринело разбијању јединства народног, вере и верских обичаја његових, те јеи у погледу општег слављења крсног имена морало бити разлике, па их је било, који га нису ни славили онако хришћанизирано. Може бити, да је још било по увученијим у планине и гудуре местима старе Паганије (западног дела Херцеговине) и Неретве недирнутих оазица дуго одржаваног паганства, старе вере наше. У тим, повученим од мора и тока Неретве, односно од путеваим живљег додира са светом, крајевима и имамо највише слављења и преслављивања (прислуживања) Св. Саве. После смрти кнеза Мирослава Хум је по наслеђу присаједињен централној држави српској, Рашкој. То, а још више српска православна епископија у Стону, у манастиру

5 Према бројним подацима М. Ђ. Милићевића, Слава у Срба, Годишњица Николе Чупића, год. 1, Београд 1877. г., стр. 101. и 102.

2) Према бројним подацима Тодора Радивојевића, — еденица, Фрп. Етн. 36., књ. ХУМ, стр. 307.