Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

41

вика, у истом срезу, по некима из „Добричко“, а по некима су са Косова „избегли од зулума“) За ове Рашинце свештеник њихов, црнотравац домородац, каже, да су се доселили са Рашке, да славе Св. Саву и да се „отуда да за-_ кључити, да су Срби са Рашке позније примили хришћанство““) То не може бити, јер је Рашка давно још пре Св, Саве била хришћанска и имала својих епископа и развијено ниже свештенство мирског и монашког реда. Али, ако би ово последње предање о пореклу Рашинаца имало свог реалног основа, онда је прародитељ ове породице могао бити какав копаонички рудар, јер се ова рударска област простирала и преко __ Рашке. Усмено ми је писац казивао, да Рашници, који сачињавају засебну махалу, посте недељу за Св. Саву, и да од најстаријих времена тога дана долазе у цркву црнотравску, те је од увек онда бивао готово сабор око ње. Да су се из рударских крајева пресељавали или због тражења рада у рудницима и онамо досељавали, сведочи порекло црнотраваца, 20 кућа Козничана, чији се предак доселио из Кознице, са Копаоника. Њихови су стари дошли „у печалбу, можда због рударске радње“. Даље, 12 к, Пејчиновића, пореклом из Рожсине, у Добричу, који су „због убијства, овде дошли, ради ру“ докопње“.з) -

| У Страгарима, дакле на домаку Рудника, три су брата из освете убили турског пашу, па побегли чак у Црну Траву, где их је сада преко 120 кућа у махамалама Радовинској Чуки, Вељковцима и Јовановцима“), иначе Платнарска махала. По другом, црнотравском предању, они су убили кума, који је насрнуо био на образ њихове сестре, побегли на Копаоник, тамо убили Турчина, те због тога и одатле побегли у Црну Траву.)

Покојни Риста Николић забележио је марљиво и народна предања о претходницима данашњег становништва, „Латинима“, који су изгинули, а жене им остале, и о доцнијим досељеницима „Русима“, који су дошли као бескућници, изженили се са овима и заменили Латине.%) Ма колико да су заплетена и магловита ова записана предања, и из њих се опет јасно може видети долазак разних страних раденичких колона, смена, изумирање

1) Риста Т. Николић, Крајиште и Власина, 6. Е. 3. књ. ХУШ, Б. 1912. стр: 292. и 377.

%) Јован М. Поповић, парох црнотравски, Шрна Трава, Београд 1914. год, стр. 7. — ' 7) Риста Т. Николић, Крајишше и Власина, С. Е.3., ХУШ, страна 375. 377. | %) Боривоје М. Дробњаковић, Јасеница, 6. Е. 3. књ. ХХМ, стр. 85 Видети и — Јован М. Поповић, Прна Трава, стр. 7. 5) Риста Т. Николић, Крајиште и Власина, 6. Е, 3. књ. ХУШ, стр. 375. 5) шамо, стр. 165:—175. НЕ

=