Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem
65
из првог издања њеног!). То, што Ивановић у наслову овог животописа истиче Св. Саву као калуђера и парца, т.ј. заступника Херцеговине, аналого Св. Влаху, парцу Дубровника, опет издаје утицај богатих народних умотворина о Св. Сави суседне Херцеговине, јер у-народним умотворинама о њему се готово само као о калуђеру, путнику и проповеднику иговори. Црквени онамошњи прерађивачи биографије Св. Саве нису се могли потпуно еманциповати утицаја свог католичког васпитања. Али зато се у поетским саставима западних наших писаца без резерве и предрасуда својски велича Св. Сава. Навели смо стихове Антуна Сасина. За сто година после њега Јеролим Кавањина (1640.—1714.), властелин сплитски и трогирски, у својој „велопиесни“ /7овџест Ванђелска овако слави Св. Саву:
„Краља узвишна земље Рашке
„мудро чедо, Свети Сава,
„старе обити Неумашке (т.ј. Немањићске)
„дика, крипост, светост, слава,
„бискуп града поглавнога,
„узор врха Атонскога“, где је још дететом, мрзећи раскош дворску, постом бичем и молитвом служио Богу с пустињацима. Доспев до епископства, враћао се опет у пустињу. Свом мудрошћу својом 5
„Липо уреди Рашко стадо,
„пун достојства и светости,
„у самоћ се уврије радо,
утди дух прида Богу јаком,
„тијело а мртво своим земљаком“, које триста других лета „неиштетено уздржа се у чудесих“, док није сажежено од проклетог Синана, дотле славног победника, а после прекорног бегунца“).
„Још је карактеристичније одушевљење Светим Савом монаха фрањевца, претече Вука Караџића у скупљању наРродних умотворина, фра Андрије ћачића Миошића (1702. до 1760.). Записујући и сам певајући под лратњом гусала народних „од Скадра до Задра, од Мостара до Котара,“ Качић под утицајем народног душевног блага о Св. Сави и сам о“ њему пева у својој „Писми од четири света имена“. То су четири светитеља по имену Сава. Почиње са Светим Савом освећеним, 5/18. децембра, главим угледом нашег Св. Саве у лодвижништву и монашком животу. Други му је „словен
1) И о овоме видети Ника Ђивановића — О Светом Сави, два при лога из старе Дубровачке књижевности, у Браству Друштва Св. баве, књХУШ, стр. 29.— 81. а =
5 а) тате Реса Нгоагве, Кпј. ХХИ, Ластеђ 1913., зће. 296.