Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem
66
ског рода из старих времена, у воду удављен“, под којим је свакојако подразумевао Светог Саву готског, који се празнује 15./28. априла, удављеног за Христа у реку Мусову или Мусеју, у Румунији, недалеко од Трговишта, за време владе Валентијана и Валента, 372. год. Трећи је „Сава капетане“, свакојако Св. Сава Стратилат, који се празнује 24. априла, односно 7. маја, трибун и војни старешина за време императора Аврелијана, мучен и утопљен у Тибар 272. г. —
„Четврти је ружа изабрана,
„Од колина Неманић Стипана,
„Словинскога краља и цесара,
„Од источних страна господара,
„По имену калуђере Сава,
„Круна дика поштење и слава
„Словинскога пука и народа,
„Пустињака крипосни војвода“.
Описује живот Светог Саве и посвећење његово, па про-
дужује —
„Бог му даје круну од блаженства
„И пристоље својега краљевста,
„Милешево Манастир се зваше,
„Гдје светога Саву укопаше.
„Поче чинит велика чудеса,
„Кад му душа пође на небеса.
„Савино се не распаде тило,
„Него оста пуно годин цило“.
И остало би до суђеног дана, али Турци „светогрђе тешко учинише“. Спалили га, али „брзо се је Саво осветио и десницу своју посветио.“ Кроз мало дана подигао је Каравлаха и Карабогдана, који су под барјаком Савиним сто хиљада глава одсекли и осветили Немањића тело. Завршава —
„Рад чудеса калуђера Саве. „Словинске га све државе славе, „А највеће ерцега Стипана „Светог Саве бановина звана.“1!)
Овако је широкогрудо осећао далматинац фрањевац. Међутим, оне миграцијом удаљене од свога првобитног огњишта и народних споменика и предања, успело је универзално католиштво утопити у анационалне погледе своје, па и успомену на Св. Саву ослабити, док су је онамошњи православни до обожавања подигли. Хиљфердинг, који је службовао у Херцеговини, знао добро Далмацију, а отворених очију про"путовао Стару Србију и друге наше земље, каже: „Светог
1) Апагје Кабјбса-Моа са, Казгродог продат патода з1оптзвова, зедто 1гдапје, Гартеђ, 51г. 26. –