Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

69

__ Нарочита распитивања, особито у околини Милешеве и Старом Влаху у опште, као и међу осталим помуслимањеним Србима на домаку манастира и старих епископских катедара, пронаћи ће међу њима и детаљних предања о, и њиховом такође, првом просветитељу, очуване одређеније појмове о светињи његовој. А та грађа, као и она, што би се код католика покупила, биле би ближе оригиналу своме, јер је променом вере и престанком верских зависних додира са Православном Црквом и њеним свештенослужиоцима пресечен код њих даљи развој култа Светом Сави. Као што је говор помуслимањених у Старој Србији и Македонији у спорним питањима меродавнији за пресуђивање на чијој је страни истина, јер није подлегао утицају школе, литературе и агитације појединих народносних странака, тако и она интимна народна вера и сва религиозна етника неправославних има своју нарочиту вредност и заслужује да се што потпуније забележи, те тиме очува и науци на расположење стави. |

5. Пост Светом Сави.

Из дубоког религиозног осећања, благодарности и убеЂђења у моћ поделе благодатне помоћи онима, који Св. Саву светкују и моле му се, појвио се и пост у част његову. Пост Светом Сави није општи, него је заветан, али нема српског предела, у коме овај пост не држе, негде цела насеља, негде одвојени делови њихови, а негде само поједине куће, и то по наслеђу, махом из дубоке старине. За Светог Саву се покладује на Се. Јована, 7./20. јануара, и већина пости строго, као велики и госпођински пост, или „као за причест“, како се у народу то обично карактерише. Св. Сави посте, а и нови се на пост заветују или за здравље своје и укућана или за здравље и напредак домаће стоке. (Ово последње, као наслеђено опште веровање, најчешћи је разлог, да се пости Св. Сави. Божа Милићевић, парох обрешки, у Срезу Темнићском, на учињено питање о овоме, одговорио ми је овако. — „Придајући Св. Сави божанску моћ, народ му је поверио највеће благо своје, своју стоку, и огласио- га за заштитника и бранитеља њеног. Отуда две трећине мојих парохијана посте Савину Недељу и месе му славски колач. Пост почиње од Св. Јована и савесније га издрже него Божићни. Колач замесе богојављенском водицом, у цркву га не носе, као што чине то приликом домаће славе, већ га сами у кући прережу. Од памтивека овај обичај постоји, јер ми нико ни приближно није могао одредити постанак његов. Али зато сваког оног, који се дрзнуо да не испуни савесно овај завег својих предака, по причању народном, одмах је снашла штета У стоци. Народи у данашње