Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

68

моштију Св. Саве изазвао је, између осталога,и фанатизами пакост Туркуша, што су се њима и Срби муслимани клањали и прибегавали за помоћ њихову. Њакон Атанасије записао је, како су Турци 1667. године сажегли мошти Св. Саве због овога. — „Турчина неког, бесом мученог, довели су у цркву к моштима Светог Саве и исцели се од беса. Турци, завишћу ђаволском покренути, побудише везира, то јест начелника над свим војништвом цара турског, и он заповеди, да се светитељ сажеже.“) И у жигију Стевана Првовенчаног, Св. Симона, штампаном у првом, римничком, издању Србљака (1761. г.), на другој страни листа 2437-ог, каже се, како је неки бег, ђаволом научен, оклеветао мошти Св. Саве сераскеру, говорећи: „верују Турци Светом Сави и крсте се,“ те је овај наредио, да се спале у Београду на Врачару. Тако је буквално прештампано и у другом издању Србљака (1765.), на првој страни листа 177-ог. Видели смо овде, да су још у 1584. години милешевски килуђери казивали млетачким пролазницима, како им већу милост дају Турци и Жидови, него хришћани. Хиљфердинг је чак и у 1857. години на лицу места записао, како и муслимани и муслиманке у болести ишту исцелења на Савиној Води, источнику у околини Милешеве, који је, по веровању народа, потекао ударом жезла Св. Саве) У једном новијем опису манастира Милешеве показано је, како се ту под брегом, код муслиманског села Исарџика, налазе две пећине и како народ прича, да је у једној од њих Св. "Сава подуже постио, а у другој је мало врело, које се зове Савина Вода. „На ово врело не само православни, него и муслимани долазе и доводе своје болеснике с вером, да ће, чим се умију, окупају или напију те воде, лотпуно оздравити.“')

И даље од места, у коме су се чувале мошти Св. Саве, муслимани још нису потпуно изгубили поштовање према њему. Манојло Чемерикић, сада парох призренски, а некада ораховачки, у Подрими призренској, причао ми је, како су му, док је био у Ораховцу, казивали, да нека, сада поарнаућена села испод Ораховца, Мала Хоча и друга око ње, не раде на Св. Саву. Распитују православне кад је његов дан, али кришом, да их не би други муслимани задиркивали због тога. У Гусињу и нахији Срби строго светкују Св. Саву, па и мухамеданци поштују име- његово због чудеса, која је, по причању, тамо учинио, као с Плавским Блатом, извором Цема и својим Почивалом.“)

Ђ) Споменик, књ. У, Београд 1890., стр. 29.

3) Собр. Сочинентт, т. Ш, стр. 2:6.

3) Ђорђе Поповић, Манастир Милешева, Босанска Вила, г. 1, 1888., стр. [18.

4) Милош Велимировић, /усињска нахија, Годишњица Николе Чупића, КЊ. ХХХИ, стр. 348.

КУ