Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

76

_ живота архипастира и учитеља народног и између божанског Доброг Пастира и његових пасторалних изрека и сличавања.

У доцније време, кад се наслеђеним резултатима просветног рада Св. Саве и радом његових наследника и даљих следбеника хришћанство у нашем народу стало удубљивати у његову душу и све више истискивати остатке старе вере, у колико их није могло хришћанизирати, народ је и легенде дохришћанске вере своје о божанству у вучјем облику и о заповедвиштву над вуковима придружио и хтео очувати уз име Светог Саве, уверованог већ заштитника сточарства његовог, Поред споменутог еванђелског мотива, за заштиту Св. Саве над стадима треба тражити разлога у оправданој претпоставци 0 новим начинима овчарства, што их је Св. Сава могао опазити на Југу и Истоку, где је ова грана сточарства и до нашег

времена развијенија него што је у нас, па отуда их у наш народ преносити. За такву претпоставку имамо један врло оправдани повод и реални основ у народним веровањима и казивањима о Светом Сави као заштитнику овчара, оваца и стоке у опште и о учитељству његову у млекарству и справ-

љању млечних производа.

Зна се да је разним потквашеним за храну или лек видо: вима млека порекло Исток, управо Азија. Отуда је распрострањено справљање киселог млека, јогурда, кефира и кумиса. Код старих Словена, па и код нас није се знало за киселење млека

мајом, него се узварено остављало, да на потребном сте--

пену топлоте само од себе ускисне. Под утицајем млечнокиселих бактерија, које се у млеку налазе, млечни шећер прелази у млечну киселину, а ова учини своје, сасири казеин и укисели га. Тако у Русији и сада справљају њихову простоквашу и рјаженку, аи у нашем народу има крајева, н. пр. у Срему, где се само тако и кисели млеко. Међутим онамо, где _је раније с истока донесено и доласком отуда Турака појачано киселење млека заквашивањем, брже се и потпуније долази до циља. А то је важна околност, јер у већем делу наше земље не сакупља се скоруп (кајмак), него бије масло (путер), и то из киселог млека, нарочито у Старој Србији и Македонији. Од остатака избијеног киселог млека, разблажавањем водом, прави се млаћеница или мућеница, која је за земљорадника, нарочито у време летњих радова, на жези и оморини, особито здрава храна и напитак, права благодат.

А ту благодат народ приписује Св. Сави. Тако се прича, како је „Св. Сава пропутовао целу Херцеговину и научио народ свему што је честито и благословено. Дотле људи нису знали ни орати како ваља, па их је Св. Сава научио; нису знали како се кисели млеко, како се сири; док им Св. Сава

није казао. Кад је прошао Херцеговину, дође на Рањен пла--

ЕЦ