Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

ИЕ

нину, која дели Босну од Херцеговине, (по другој причи — на Коријен планину), па стане на врх планине и окрене се Босни, прекрсти је својом штаком, · благослови и рече: „„Дај Бог да се одселе и тамо и киселило и сирилој“ « И одтада се у пало Босни, па и ако кроз њу није Св. Сава пролазио, почело радити све онако, како је он у Херцеговини казивао:)“. На другом месту се такође каже, да.је Св. Сава, спречен јаким ветром да уђе у Босну, благословио: „да Бог да тамо и родило и плодило, и мукало и букало; и пуало и дувало, али моја нога тамо не Бе!“>) По другим казивањима, опет, обишао је Босну и у неколико махова пресљавао у њу Херцеговце, да се не би патили од љуте невоље). И онуда, „куда је прошао Св. Сава и благослов свој дао, туда се може киселити и сирити, а прије није могло. У Ратковићу, око Кључа и Санице, не може се киселити, јер туда није прошао“•). У селу Павлици, у Ср. Студеничком, забележено је, да донде, дакле је Св. Сава долазио, људи умеју да граде сир на велије, јер их је он томе научио, а куда није доспео сир се троши“). Сир и бели смок у опште најглавнија је народна резервна храна, која се по самом својству своме по мало троши, али народ и то благослову Св. Саве приписује. „Кад се бели смок споро троши, забележено је у Ужицу,

рекне се: „„Ово је Св. Сава прекрстио штаком, зато га не

може нестати““. И млеко би се наваривало, да себичност жене није осујетила благослов Св. Саве зато. Шта волије, питао је Св. Сава жену, — оно што намузе или што наври. Она је одговорила, да волије оно, што намузе. Зато се млеко после варења враћа на стару меру“). Свети Сава је и сам чувао овце, а пастири су га увек радо примали, угошћавали и услуживали. За њихову доброту и предусретљивост, а због охолности говедара, он је благословио, да нападање обада са оваца пређе на говеда, те тако за сва времена одмори овчаре од трчања и сакупљања уштркљалог стада. Кад су га они једном уз пост скромно угостили белим луком (сарансаком), Свети Сава им је тако исто мали зајам вратио вечитим добром, забоо је једно чесно лука у земљу, те је од њега постао пл:нински, дивљи бели лук, који пастири уз пост присмачу и зову га негде бели лук, а негде (у Босни и Херцеговини) сарансак Светог Саве. Г. Мирко Јевтић, дипломирани философ, сада студент богословља, који већ неколико година марљиво испитује

1) Босанска Вила, год. ХП., 1897., стр. 295. и 348.

а) Тамо, год. ХШ, 1898, стр. 153.: з) год. ХУ!, 1901., стр. 14. и 95. %) Љубомир Пећо, Обичаји и веровања из Босне С. Б. 3., књ. ХХХП. Београд 1925., стр. 380. у

5) Босанска Вила, год. ХИП, 1898., стр. 265. 5) Тамо, год. ХИ, 1897., ко УМ ид