Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

81

истоветне приче, као у алексиначком крају о Св. Савиим вуцима.

По једној сврљишкој легенди, Бог је дао Св. Аранђелу старешинство над свим што је живо на земљи. Зато Свети Аранђео распоређује и зверове и даје им одобрење шта смеју удавити и појести. Тако и вуку, али с тим, да теглеће говече не сме удавити. Један је вук прегрешио и удавио вола из јарма, човек се у молитви потужио Св. Аранђелу, а он осуди вука, да са заосталим парњаком волом вуче јарам.)

У Писодеру и Маловишту, у Срезу Леринском, главни заштитник домаће стоке је Св. Модест, 18./31. децембра.

Око Охридског Језера народ у Светом Науму гледа заштитника домаће стоке од грабљивих зверова. Тамо је медвед · заклао сељаку вола у јарму, а Бог је на молитву Св. Наума учинио, да тај исти медвед сиђе с планине, мирно приђе и упрегне врат у јарам, те је питомо до смрти орао са заосталим волом. Зато је од најстаријих времена стајала и сада стоји над уласком у манастир изображена слика орача са упрегнутим у рало волом и медведом. Поред причања о другим чудима из заштите Св. Наума над земљорадњом и сточарством и владања над зверовима, говори се и о овом случају из 1898. године. Удавио вук пред манастирском улазном портом два пса, који су ту стално као чувари лежали. По упуту Св. Наума, миран и кротак дође исти вук трећег дана у подне и легне пред портом. Није се раздражио ни онда, кад су га стали каменицама тући, па га тако и дотукли. Кад се игуман вратио у манастир и чуо шта се десило, љутио је се на момке, што су убили вука, објашњавајући им, да је он по наредби Св. Наума дошао био. као покајник.2) |

У Горњој Крајини светкују због блага и зову вучијим свецем „Св. Танасија Потопљеника,“ тојест Атанасија Атонског, који се празнује 5./17. јула. Ово су казивали свештеници из Подова и Шегестина. Тамо, и већ око Зриње, обично питају за „Танасију Потопљеника.“3)

Још су распрострањенија веровања и чини против ву_ ковао празнику Св. Мартина—Мрате, 11.24. новембра. Због сличности са оваквим казивањима, везаним за име Св. Саве, _ морамо се око њих засебно задржати.

Ту Ал, Васиљевић, Из народног варовања и веровања у Сврљигу, Босансна Вила, год. 1Х, 1894., стр. 25. :

2) Епископ Охридски Николај, Гтатерик манастира Св. Наума, Скопље 1925., стр. 9. и 13.

3) Н. Беговић, Живот и Обичаји Срба Граничара, стр. 30.