Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

6., Св. Мрата и Мратинци.

Немамо података о сточарским погледима народним на Св. Мрату у западним крајевима нашим. Оно, од чега се, као што ћемо видети, на другим странама народ о Св. Мрати и Мратиндима у опште чува, то у Грахову чине на Врачеве, 1./14. нов. Тога дана тамо нико ништа вунено не ради, а пастири неизоставно кољу козу, пеку је и једу с гостима, ради напретка стада. Али се и на тој страни Св. Мрата јако уважава. И у Црној Гори и у Херцеговини божићне покладе и пост називају мратинске покладе и мратински пост, ма да се доцније покладује, на дан св. апостола Филипа, 14./97. нов. У Прчању, католичком бокељском месту, о Св, Мрати на нарочити начин проводе вече, нешто налик на Бадњи Дан,!) а у свој Боки Которској под Мратинским данима рачуна се све време од 11. новембра до 6. децембра, тј. до Св. Николе.2)

Из источних и јужних крајева наших имамо ближих података о празновању Мратинаца, да вуци не би давили стоку, а и људе, чије су вунене хаљине предене, ткане, шивене, па и најмање закрпљене Мратиних дана. Ти дани тамо трају негде дуже, негде кране, већином седам или три дана, најчешће од Св. Аранђела, 8./21., до Св. Мрате, 14.127. новембра. У некадашњем Црноречком, сада Тимочком округу вучији празници бивају 11., 12. и 13. новембра (по старом). Тих дана вежу жене овчарске ножице, којима стрижу овце и козе, као најсигурније средство против прождрљивости вукова. За време означених дана неће жене радити од вуне начињене предмете, као што су мужевље хаљине, јер би оне привлачиле курјаке. Ови се дани зову Мратинци и тада се чупају пернате живине, а са њиховим перјем каде се у болести.“3) Специјално око Бољевца, као оно на Косову уз Савин пост, у току Мратинаца не влаче, не преду и не ткају, гребене и ножице затварају и тих дана не дирају, да би се вуцима уста стегла. Али тамо и Св. Саву сматрају као заштитника од вукова и посте му недељу дана, па и Св. Аранђелу, неки зимњем неки летњем, посте недељу дана за здравље стоке.) У Заглавку и Омољу то исто · чине о Мратинцима.5) Око Пирота верују, да Св. Мрата, као оно што се и за Св. Саву верује, управља вуцима и распоређује их

1) П. Ровински, Черногорга, т. [, ч. Пе стр. 6895 4. 2. (стр: 2585:

2) Кјестт Нтгошокога Ш: Згрзбоса Јежћа Јивоз!; Арад. Машва, Ф!о МП., запа 41.

3) Др. Стеван Мачај, Грноречки Округ, Гласник Срп. Учен. Друштва, књ. 78., Београд 1892., 'стр. 128.

4) Саватије М. Грбић, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког, С.ЈЕ. 3, кње ХМ. стр. 10: 2469. 745

5) Маринко Т Станојевић, Заглавак, 6. Е. 3., књ. ХХ, стр. 41; Сава М. Милосављевић, Срдски народни обичаји из Среза Хомољског, 6. Е. 3. књ. ХТХ,, стр. 14. и 77. -