Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

ои

87

- стоци. Ако који брав заскита у туђе стадо или обор, дужан

је дотични не пуштати га и хранити до истека Мратинаца, па ма колика оскудица и скупа храна била. Жене завежу гребене и однесу их у трло, над врата. Нарочито људима ништа не шију. Присутан овом казивању, Јован Поповић, парох кумановски, а раније к'шански, исприча за овај случај. Пре тринаест година неком Илији Стефановићу, из К'шана, закрпили кушљак (гуњ са капуљачом), па га после неколико месеци у путу заКуманово напао вук. Пошао био у град и у трњаку поред пута угледао нешто, што му се учинило да је теле. Како су његова деца била сеоски говедари, почне их у себи ружити,

_ што ће неко тражити своје теле, па пође, и, не видев добро шта

је — био је старац — удари уображено говече штапом, али вук скочи, счепа кушљак и смакне га са старца, који падне од страха, а вук, пошто је вукао за неколико метара кушљак,

·_ оставио га је и побегао. Човек се врати у село и одболовао

је од страха. Прича се тамо и то, како су некоме сашили кошуљу преко Мратинаца. Доцније у тој кошуљи отидне у планину за дрва. Погнали га тамо вуци, те се успео на букву, али се они сакупе око ње и нису се разилазили. Досетио се, да је то због кошуље, скинуо је, напунио гранчицама и бацио им доле. Вуци је дочекали, растргли и разишли се, а човек сишао и побегао кући. -

И у другим кумановским селима држе Мратинце. Казивао ми је свештеник кумановски Сима Серафимовић за село Стрезовце, да у њему у очи Св. Мрате спремају за вечеру црног петла или кокош. Коље се на прагу кућевном, и то коље ко било. Жене иначе не кољу, али у овом случају најобичније оне то врше, држаћи добро кљун, да не би зинула живина, кад се коље. Тако стегнуту главу држе и кад је прекољу и одмах спремљеном иглом и концем ушију кљун да се не би отворио, те да се ни уста вукова не отварају. Главу обесе о вериге. Кад ушивају кљун говоре нешто, али он не зна шта говоре. Жене не раде целе недеље, а људи раде и прежу, сем првог и последњег дана, „распуста.“ Овог дана је код села Ораха, у једном потоку, велики сабор, везан са једним старим обичајем — копањем уме ради прања за целу годину. Ума је та. бела као креч и ваде је у облику калупа сапуна. Њоме перу рубље. Сапун готово никако и не употребљавају, нарочито не за тежињаве тканине. За миће главе употребљавају сиву уму. Из десетак околних кумановских и паланачких села свечано отпочињу долазити на копање уме од првог дана Мратинаца. То чине млади људи, којима други дају по карту (буклију) вина, па читав товар натоваре. Последњег дана Мратинаца држи се велики сабор, и ако ту нема ни цркве, ни црквишта, ни ма какве друге приметности, сем рупа, из којих