Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

И ПОДЛИСТАК

ДВЕ ТУЖНЕ МАТЕРЕ ИЗ | „Калост је ћерка радости“!...

У једној сеоској школи, у Јасеници, држали су изасланици Друштва за Школску Хигијену и Народно Просвећивање своје предавање о чувању здравља. Слушалаца је било необично много. Највише жена, па 'и деце. Главни говор држао-је председник Друштва г. Др. Св. М. Марковић. То управо и није био говор, већ једна за сваког разумљива и поучна на"става, како треба чувати непорушено здравље од разних, а нарочито заражљивих, болештина, а како куће, а, у првоме реду, собе, у којима кућна чељад живи, особито зими, кад је због студени, јака и хладна ветра, снега и вејавице, лапавице и мочари приморана да седи у собама, у сувоти, поред топле, а, врло често, прегрејане, пећи, — држати у чистоћи: како их треба често провејавати и у њима, колико је могуће, одржавати једнаку топлоту; како треба строго мотрити, да нам је храна здрава, ле'бад добро печен и непаучљив, а вода чиста и незагађена; како треба да нам је одело, и ако сиротињско, опрано и без гада и познате нечистоће. Све је то, рече, свакој кући и лакше и јевтиније одржавати, него чувати и лека тражити болесним укућанима, а особито болној п нејакој деци, која још не знају да кажу, ни шта их боли ни где их боли. Он је ци"фрама доказивао, да се у нас много више мре него у другим просвећеним земљама, где се више пази на чистоћу у кући, на улици, у селу, по школама и јавним зградама; где се мотри на одело, на храну, на пиће, на чист и свеж ваздух, без којега човек не може ни један минут опстати, а да га у своја плућа не удише, — где се на све то више и брижљивије мотри него у нас.

„Утувите то, драге сестре и мила браћо моја, да хигијена ништа „друго није већ упут, како треба чувати и неговати народно здравље,“ повикао је он.

После овога говора, прилавиле су жене — саме п с децом, овом "правом апостолу народнога здравља и просвећивања, те га, као каквог "служитеља светог олтара Божјег, љубиле у скут и у руку. То беше при-зор, који ми је на очи сузе измамио..

х

У школском дворишту, под хладњаком, беше се пскупило пуно жена, Говориле су шта су чуле и шта су разумеле од овога доброг п паметног човека. Мало даље од њих, седеле су, једна поред друге, доста лепо п спретно обучене; како Јасеничанке носе, — две сељанке — две тужне, „две несрећне матере. Оне су муком мучале: још еу биле под утисцима мудре беседе докторове. Док ће једна од њих рећи: