Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

= 5

БРУ Па 9. ___ свЕтлост

„Ама ко је овај добри човек, откуд је он дошао овде у наше село,

у нашу школу — да позлеђује моје ране љуте:!.. Ох Дано, ох туго ма-_

терина!.. Ја сад тек видим, да твојој тешкој бољци нисам умела лека наћи, већ сам те ја, несрећна Наја твоја — удавила, уморила оном јаром, оном пакленом топлином од усијане пећи. Али шта сам знала, напољу бесни хладан маџарац, а снег веје — не да ока отворити, а ја, сиња кукавица, затискам сваку зурчицу, да ми те студен не запахне. И ја сад тек видим, да те је, напротив, уморио онај тешки, онај загушљиви задах!.. Пећ усијана, а око ње навешкане мокре кошуљице Миличиног Драге и обућа Таје твога!.. И, сад, несрећној и тужној матери твојој; ништа друго не остаје, већ да утехе рањеном срцу своме потражи у каквом виру мутне Јасенице“ !.. '

„Немој тако сестро: Божја је то воља. Ниси ти једина што си изгубила јединче своје, онога анђела Божјег — твоју Дану; а најпосле, друго, сети се, колико те је пута она развеселила и равгалила својим раколом, па нека је толико пута оплачеш, па ће се твоје ране не сасвим "излечити, него ће се утолити. Жалост је, сестро, што и конад који се ушива; жалост је чедо радости: они су обично једно поред другога: најпре долази радост, па тек онда жалост; без велике радости не може бити ни велике жалости, а обоје су дар Божји. А, после, ти си још здрава и. млада. А Бог је милостив!.. Али ја, ја — сиња кукавица, ја огорео пањ. Ја сам изгубила два своја сина, две веље радости моје, два матора ђака, мога Обрена, дику материну, мога Бору, моје мезимче, материно последње миловање!.. Па шта ћу ја сад“.. Да Бога вређам то нећу и не смем. Хоћу да сносим што ме је снашло — да сносим до онога часа, кад се на ме грешну смилује Бог — да ме прими. И ја ћу тамо наћи

моја оба сина — мога Обрена и мога Бору, па ћемо једно другом пасти.

у наручја —- изгрлити се, ижљубити и смејати нашем плачу и нашем

туговању“!.. После се ове две жене полако дигоше, узеше се за руке па одоше школи, где је доктор прегледао неку слабуњаву децу, — одоше прилично

утешене... Вера у Бога и велику милост Његову вида најдубље ране, највећу тугу и жалост, што их несрећне малере могу имати на овоме свету!..

1. Комарчић

" Ја сам доцније дознао, да је ова несрећна мати, због некакве тешке женске болести, за коју је у многоме и сама крива, престала да рађа;