Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 87

из Крагујевца, писаном, крајем 1873 или почетком 1874, сестрама Нинковићевим, Марковић назива Бакунина „поштеним, али апсолутно неспособним организатором и врло неумешним револуционаром“. Он потпуно усваја Герценово мишљење, који је Бакунина сматрао за добра и одважна човека, „али болђшал Лиза, српски: велико дете“. Он је био противан да се социјалистички програм прави у Цириху, далеко од средине у којој треба да се изводи, и то са чисто теоријскога гледишта, без обзира на практичне потребе српскога живота. Циришки српски социјалисти му нису изгледали озбиљни, и он сматра да „целу Бакунинову теорију не зна ниједан циришки Србин“. У једном писму Николи Пашићу, од 2 октобра 1872, он вели за „Цирижане“ да „нису били на чисто ни са елементарним начелима о социјализму и социјалној револуцији, а овамо су хтели таку партијску дисциплину, као да су одиста начелно уједињени, па само треба чврста дисциплина за акцију“.

На самом састанку Марковић се држао готово пасивно. Он је пустио да се и ради и донесе тај „празан Бакунинов програм“, не хотећи да се замери друговима, не желећи да се његове примедбе сматрају као млакост и опортунизам, нарочито избегавајући да дође у сукоб са Бакунином, чији је лични ауторитет био огроман и који је, по речима људи који су га познавали, имао моћи да опчини људе и да их поведе где хоће. Марковић се ограничио да учини три или четири примедбе, и изјавио да цео тај програм сматра само као један нацрт. Своје интимно мишљење о програму казао је у једном писму Николи Пашићу, писаном 5 августа 1872: „Наша је погрешка била што се хтело да се програм прави у Цириху. Али у тој погрешци ја сам учествовао толико колико и сви остали. Ја сам пак доцније то увидео, кад сам предложио да се тај програм сматра само као пројекат, а да се одлучни програм прави тек у Србији. Али онда је већ било доцне. То смо ваљали казати пре, па и не претресати програм тако. Онда би врло лако одбили Баку-