Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 115

ГЛАВА УП БРЕ РОВ ОКАВАЦЕ Р.

ОСНОВА ЊЕГОВЕ ПРАВЕ ПРИРОДЕ: „НАЈВЕЋА НЕЖНОСТ СКОПЧАНА СА НАЈВЕЋОМ СТАЛНОШЋУ И ЕНЕРГИЈОМ“. —= ХЕРОЈ ВОЉЕ И „ПРОФЕСОР ЕНЕРГИЈЕ“. — ЈАКОБИНСКИ ТИП. БОРАЦ ПРОТИВ ИДЕЈА А НЕ ПРОТИВ ЉУДИ. — СКРОМНОСТ. —— ЕТИЧНИ ПРИМЕР И ЛИЧНИ УТИЦАЈ.

Енглески писац Колриџ на једном месту је тачно казао: „Не судите човека према његовим књигама“. Као што то често бива, између Светозара Марковића писца и јавног радника и Светозара Марковића интимна човека постоји знатна разлика. Ко би га судио по његовој опорој критици, по његовом оштром и стално борбеном тону у писању, могао би створити слику некога нихилиста у виду Тургењевљева Базарова у Оцевима и деци, мрачна, сурова, отврдла срца. У ствари, то је била једна топла душа и нежно срце, и такав се одаје у својој најинтимнијој преписци и у животу са најближим и најдражим.

У једноме писму својој пријатељици Нинковићевој, писаном 12 децембра 1873, вели он: „Ти знаш да ја сам увек идеалист-појета, ма да сам „у младо доба“ писао страшне реплике и дуплике против идеализма и поезије“. Има у основу његова карактера нека благост, готово плашљивост, која му смета у јавном животу, онде где треба одлучно афирмовати и увек бити на чврстим ногама. Бранећи се од напада „Цирижана“ да хоће да се намеће као ауторитет и да заповеда другим, он у једном писму од 28 септембра 1872 вели: „Ако икакве мане има у мом карактеру, то је, као што ми се чини, сувишна мекост и попустљивост, које чини да свакога човека извињавам „неразумевањем“ и „необавештеношћу“, и онде где други налазе одлучно непоштење и безкарактерност. Та мекост у моме карактеру чини често те попуштам „либералцима,“ „народњацима“ и другим противницима, што су ми већ многи пријатељи пребацивали као изневеравање

дж