Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

122 ЈОВАНСКЕРЛИЋ

тивници су му пребацивали, да он, као и Ласал, објављује рат либерализму и оснива нову странку зато што, у младићској амбицији, жели да игра само прве улоге. Али та оптужба нема основа. Марковић је имао свести о сопственој вредности, он је толико одскакао од свију који су се борили око њега,и од првога часа толико се примећивао у српском друштву, да је и могао говорити вишим тоном. Али у основу, он није био сујетан, он се смејао онима који свуда истичу „своју драгу личност“, и лична амбиција код њега ништа није значила. За све време рада он остаје прост, природан, паметан, јасна погледа: у свој тој гомили „људи код којих још све ври у глави“, и у пијанству борбе он је врло трезвен и ведар. Сви који су радили са њиме причају о његовом ретком такту у опхођењу, о необичној вештини да без позе, прекости и охолости вође, у ствари води цео један нараштај који се око њега окупио. Он се бунио против неоправданих напада бакунистичких „Цирижана“, који су у њему видели неког „диктатора пролетаријата“, и човека који се намеће као ауторитет. И у личном додиру и у преписци он нигде не узима улогу вође, но друга и пријатеља, и само својим способностима и радом он је стекао и задржао место „првога међу равним.“ Њега је стално вређало када противници у полемици против нових идеја узимају у претрес његову личност. „Такви људи, писао је он, могу ми приписивати намере и побуде какве им год драго; против такве пресуде, која је израз увређеног самољубља, ја нити могу нити хоћу да се браним. Таке пресуде сваки поштен човек презире. Оволико што се тиче моје личности. Сада на ствар“. И он је редовно испред начела склањао своју личност, и није хтео ни да се говори о њему, као што није волео ни сам да говори о себи.

У нашем друштву, где је још тако мало духовне равнотеже, и где се људи тако тешко и споро израђују, мало их је који су се тако потпуно израдили и уравноте-

1 Целокупна дела, 1, 38.