Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

18 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

— утицала је силно и својим идејама и својим примерима на Марковића.

Од првих дана свога борављења у Петрограду он улази у идеје и у живот „нових људи“ руских. У својим писмима пријатељима он прича како чита „знамените људе из младе руске партије“ Чернишевског и Доброљубова, напредне књиге и листове, нарочито часопис Недђла. Он познаје једнога од руских револуционара, Бочкарова, који је 1867 године као изасланик руске омладине долазио у Београд на скупштину Уједињене Омладине Српске, тамо говорио у корист равноправности жена,“ и који је у Петрограду 1868 ухапшен због веза са заграничним руским револуционарима. У једном од својих најранијих чланака, „плпературни вечер Марковић прича како живи и како ради руска напредна омладина. Он описује српским читаоцима, управо српској омладини, једну руску „вечеринку“, давану у корист једне „асоцијације шваља у Петрограду“. То није „беседа“ као оне које су тада даване у српским крајевима, где се парадира оделом и где се само на празно забавља. На руској „вечеринци“ су нове, ослобођене жене, „веснице новог века“, оне које су се ослободиле „мушког туторства, па се решише да сопственим рукама зарађују свој хлеб“. „Вечеринка“ се достојно завршила једним одломком из „обличителне литературе“, коју је читао „познати писац из руске омладине г. Писарев“.

Участвујући у духовном животу руске омладине, Марковић ради и у кругу српске омладине која се школовала у Петрограду. У току 1867 оснива се у Петрограду српско ђачко друштво Општина Међу оснивачима била су два млада официра, доцније генерали српске војске, Димитрије Ђурић и Сава Грујић, који је већ тада био у либералним идејама и који се 1863 борио у ре-

1 Ј. Скерлић: Омладина и њена књижсевноста. Београд, 1906, стр. 120—121.

2 Србија, 1868, бр. 29.

8 Србија, 1967, бр. 22.