Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 29

уредник је био издавач руске револуционарне литературе у Женеви Елпидин. Када је Марковић почео радити на томе листу, овај је сасвим био у идејама Интернационале, и важио као гласило њене руске секције. Људи око тог листа уживали су поверење Карла Маркса, и он је, у борби против Бакунина, у свом поверљивом циркулару немачким социјалистима, говорио о „тој младој колонији руских изгнаника“ у Женеви, чије су „намере одиста поштене, и који доказују своју честитост борбом против панславизма, која је главна тачка њихова програма“.

У бројевима 2—3 тога листа, од 7 и 31 маја 1870 године, под рубриком „Славанскја земли“, а без потписа, изишао је чланак Светозара Марковића, управо извештај, Полшпическов џ окономическов положенљје рабочаго класса вљ Сербтњ. У примедби испод првога продужења, изишла је белешка од стране одбора Руске Секције Интернационале, којом „братски благодари агентукоресподенту“ за Србију на савесном и једром извештају о радничком положају у Србији, и моли остале агенте-коресподенте да му пошљу сличне извештаје, који би могли послужити као материјал за општи извештај главном одбору Интернационале.

Марковић је у првоме реду био човек од акцијеин није се могао задовољавати теоријским изучавањима и публикацијама чланака на страни. Он је желео рад у земљи, и отпочиње га врло рано. Он све дубље верује у потребу онога на што се још у Русији одлучио: на непосредну политичку акцију у Србији, на објаву рата старим идејама и старим странкама, а на стварање једне одлучно демократске, антимонархијске и социјалистичке странке. Борављење у Швајцарској само је појачало оне његове првобитне намере, и он изилази са програмом, који је формуловао у једном писму од 26 јуна 1869: „да ударимо на све што је старо у Србији, да срушимо старо и ударимо темеље за нову зграду“.

1 Јатез биШаџте: Ј' гаетпатотае. РПоситепћа веб вопувти5, (1864—1878). Ратја, 1905. Тотае Т, р. 298.