Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

30 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

У Цириху он је прикупио цео један мали круг људи који су ушли у његове идеје. Ту су још били: Никола Пашић, Мита Ракић, Петар Велимировић; у Лајпцигу им је био једномишљеник ЈЉубомир Белимарковић. Почетком маја месеца прошао је кроз Цирих инжињер Ђура Љочић, и Марковић је са задовољством констатовао да је и он мишљења да треба повести борбу са либералима, проповедати нова начела, стварати нову „радикалну партију“, „у којој не би могли имати места наше пређашње либералне шепртље“. Марковић, Пашић, Велимировић и ЈБочић одржали су тада тајни састанак, на којем је решено да сваки од њих, још тога лета о распусту, спреми пројекат за организацију нове странке, а на јесен да се опет састану, и „сви у скупу“ реше „устројство дружине и програму за рад“. На тај начин, ЈЂочић, који се враћао у Србију, могао би одмах отпочети рад на организацији „или бар да врбује људе који су за њу способни“.“ Изгледа да су том приликом основали мали фонд за организацију и агитацију, у који је сваки улагао по двадесет франака месечно.

Као први услов за дизање те „нове зграде“ Марковићу је изгледало потребно да рашчисти земљиште, и његов политички рад отпочиње негацијом, снажним нападима на либералну странку, што је после убиства кнеза Михаила, тероризована, заплашена и обезглављена, споразумела се са Намесништвом и примила нови режим династијаштва и полу-реакције. Марковић који је још из Русије, 1868 године, говорио и писао против либерала, отпочиње сада, у Застави и у ПЏанчевцу борбу против њих. Његов чланак Наше обмане, у Засшави 1869 године (бр. 116—119), крепка и документована критика тадашњих политичких прилика у Србији, учинио је огроман утисак на српске духове. Испод чланка стајао је потпис „Србин из Кнежевине“. Чланци, који су били читав мани-

1 Писмо Светозара Марковића Љубомиру Белимарковићу, од 11 маја 1869.