Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

52 ЈОВАНСКЕРЛИЋ

предложио да Омладина прекине „сваку одговорност са свима владама“, и тај предлог, који је циљао на београдске либерале, није добио више од 15 гласова. Између Светозара Марковића и Владимира Јовановића је опет дошло до личнога сукоба, и Марковић није хтео да да разлоге зашто је иступио из омладинског одбора у Београду.

Када је саопштена одлука мађарске владе да се Уједињена Омладина Српска ограничава само на Србеу Угарској, другим речима да се растура, Светозар Марковић је изјавио задовољство што је пештанска влада „баш тиме обележила свој положај према Омладини“: „нека они гоне, ми остајемо омладина. Ко побегне с мејдана, то је кукољ омладински“: Пошто је та последња омладинска скупштина нагло закључена, 17 августа била је вечерња забава, на којој су говорили: Васа Пелагић о „ширењу просвете“, Глиша Гершић о „уједињењу и ослобођењу“, а Светозар Марковић „за комунизам“.“

Вршачка скупштина је била последња манифестација Уједињене Омладине Српске. Ова је у брзо и нестала, и Светозар Марковић је потражио друго поље рада. Његов рад у Омладини био је један неуспео покушај, и он је морао почињати посао на ширем пољу, са модернијим и радикалнијим идејама, са одређенијим правцем, предузети ону велику, тешку и опасну борбу против укорењених традиција и владајућих установа, против људи који су имали сву власт и сву силу у својим рукама, за дубок, свестран и основан преображај Србије.

1 Застава, 1811, бр. 98. 2 Народ (Нови Сад), 1871, бр, 99.