Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

54 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

жак посао. Марковић и Жујовић су измењали неколико писама више теоријске садржине; Жујовић је на скоро, у пролеће 1870, и умро, и Марковић дошавши у лето 1870 године у Србији, имао је сав терет посла да прими на своја плећа.

Крајем јула 1870 он је стигао у Београд, и одмах ушао у велики и мучан посао: оснивање социјалистичке странке у Србији. „1870 године влада у Србији династијашка разузданост; народ запуштен у сваком погледу; све партије растројене; књига и новина скоро никаквих; жандар, потказивач и неповерење прекрилили Србију; партија радикално-демократских никад и није било; о социјализму се никад није чуло; земља удаљена од запада, окружена суморним суседством; тада се враћа из света у Србију ђак од 23 године, слаба здравља, изнемогао; он носи у мозгу своме сувремену науку, у срцу своме силину убеђења и гвоздену вољу рада...“ Тим речима Пера Тодоровић, реторски али тачно, црта прилике у којима је Светозар Марковић почео свој рад у Србији, рад који је историчар европског социјализма Беноа Малон назвао једном „епопејом социјалистичком“.

Дошавши у Београд, Марковић је био на чисто какои шта му треба радити. И од првога дана његов рад се креће у два правца: привредна, економска организација радних слојева варошког становништва, и интелектуална пропаганда социјалистичка у кругу школске младежи у Београду.

Његов идеалистички, етички социјализам, који је у социјалном преображају толики значај придавао просвећеном разуму и свесној вољи, природно је у првом реду био намењен ђачкој младежи. Исто онако као што су шездесетих година Александар Герцен и Михаило И. Михаилов отпочели пропаганду нових идеја међу школском омладином, „у младом поколењу“, тако је и Светозар Марковић почео стварањем својих првих апостола из редова тадашњих великошколаца београдских. На

1 Некролог, Рад, 18715, стр. 188.