Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 55

старије нараштаје он није могао рачунати. Оно што је тада било образованих људи у Србији налазило се у државној служби, или под гвозденом дисциплином једне сурове бирократске владе, или у идејама млаког либерализма, који је, у атмосфери династичког терора после убиства Кнеза Михаила, све више напуштао свој стари слободњачки и опозициони карактер. У великошколској омладини било је извесних слободњачких клица, које су посејали либерали у доба свога опозиционарства „турском пандуру“ кнезу Михаилу, и које су, око 1868, још више били развили професор Велике Школе, „доктор радикалац“ и републиканац Драгиша Станојевић, и бугарски емигранат и ђак руских „реалиста“, ЈБубен Каравелов. Од првога дана свога доласка у Србију, преко својих старих другова и личних пријатеља, Светозар Марковић долази у додир са великошколцима. Већ тада он је имао гласа. Знало се за њега да је у Русији друговао са револуционарима, да је у Швајцарској проучавао социјалне науке, да је имао снаге и храбрости да удари на целу српску књижевност и да се ухвати у коштац са либералним вођама. Он је за собом имао целу једну малу прошлост, и доносио нешто ново, светлије и напредније, један виши идеал који је тада недостајао. Сам дубоко убеђен, са апостолском вером и ревношћу, он је знао тајну да људе загреје, убеди и поведе са собом. И много брже но што је можда и сам мислио, он је створио први круг својих ученика.

У великошколском ђачком друштву Побралатимешву он држи проповеди Омладини, даје јој савете како да се спреми за живот и рад, како да међу чиновницима буде што мање отпадника слободе: На једном селу Побрашљимелава држи он скроз социјалистичко предавање Основе друшлавенога чорешка, и уредништво Трговачког Гласника, које је донело тај говор, (1871, бр. 1—2),

1 Млада Србадија, 1871, стр. 160.